ŠTA JE VOLEO DA JEDE STALJIN? Zanimljivo otkriće o sovjetskom diktatoru, od detinjstva je MRZEO KUVANJE - pas mu je LIZAO TANJIRE

Shutterstock/Wikipedia/Javno vlasništvo

Šta povezuje ruskog predsednika Vladimira Putina sa sovjetskim komunističkim liderima Vladimirom Lenjinom i Josifom Staljinom?

U velikom intervjuu pre nego što je prvi put izabran za predsednika Rusije 2000. godine, Putin je otkrio da je njegov deda Spiridon Putin prvo bio Lenjinov, a potom i Staljinov lični kuvar.

A pre Oktobarske revolucije Putinov deda je navodno bio kuvar u hotelu Astorija u Sankt Peterburgu, gde je u kulinarskom umeću uživao kontroverzni sveštenik ruske carske porodice Grigorij Raspućin, koji je Spiridonu poklonio dukat.

Poznati poljski novinar Vitold Šablovski pokušao je da istraži šta je u toj priči istina, a šta mit, ali nije pronašao pouzdane informacije. Međutim, proučavajući prehrambene navike sovjetskih i ruskih lidera u proteklih 100 godina, Šablovski je došao do zanimljivih uvida koje je opisao u knjizi „Šta se kuva u Kremlju: od Raspućina do Putina, kako je Rusija izgradila imperiju nožem i viljuškom".

- Staljin nije podnosio kuvanje. Kada je bio dete, njegova majka je radila razne poslove. Između ostalog, bila je i kuvarica. Navodno, zbog toga je Josif Staljin mrzeo miris hrane koja se kuva do kraja života, tako da su kuhinje uvek bile izvan njegovih kuća i vikendica. Ovo svakako važi za njegovu daču na Novom Atosu, koju sam posetio u Abhaziji - piše Šablovski.

U knjizi opisuje događaje s početka 20. veka, kada je Staljin bio u egzilu u Sibiru, gde je delio kuću sa Jakovom Sverdlovom i Levom Kamenjevim.

Wikipedia/Javno vlasništvo 
foto: Wikipedia/Javno vlasništvo

- Dogovorili su se da će podeliti sve dužnosti: kuvanje, čišćenje i nabavku hrane. Ali ubrzo je postalo jasno da Staljin nema nameru ni da kuva ni da čisti. Išao je samo u lov i pecanje. Kad god je trebalo da opere sudove, Staljin bi pobegao iz kuće - navodi Šablovski.

Jakov Sverdlov je bio posebno ljut na njega.

- Trebalo je da sami kuvamo večere. U to vreme sam imao psa i dao sam mu ime Jaška, što se, naravno, Sverdlovu nije dopalo, jer je i on bio Jaška (nadimak za ime Jakov). Posle večere Sverdlov je uvek prao kašike i tanjire, ali ja nikada. Jeo bih hranu, stavljao tanjire na pod, a pas ih je lizao i sve je bilo čisto - pisao je Staljin.

Rođen u gradu Gori u Gruziji kao Josif Visarionovič Džugašvili (1953-1878), voleo je tradicionalnu gruzijsku kuhinju.

Međutim, posle Oktobarske revolucije, on i njegova druga supruga Nadežda Alilujeva su jeli u Kremljskoj kantini, koja je u to vreme slovila za jednu od najgorih u Moskvi.

- Dugi niz godina Staljin, sledeći Lenjinov primer, nije pridavao veliki značaj hrani: ove ljude revolucije hranilo je nešto drugo. Baš kao i Lenjinova žena, Staljinova žena Nadežda Sergejevna Alilujeva nije imala pojma o kuvanju. Sam Staljin je znao kako da napravi prilično dobre umake: to je naučio kod kuće u Gruziji - piše Šablovski.

Kada je Nadežda Alilujeva izvršila samoubistvo 1933, sovjetski lider je pao u depresiju i nije mnogo razmišljao o hrani. Jeo je u Kremljskoj kantini dok je za njegovo troje dece kuvao posebno angažovan kuvar, navodno veoma prosečan.

Wikipedia/Javno vlasništvo 
foto: Wikipedia/Javno vlasništvo

Prema rečima Vjačeslava Molotova, jednog od najbližih Staljinovih saradnika, jedina diktatorova kulinarska ekstravagancija tih dana bila je tegla puna kiselih krastavaca. Mnogo godina kasnije, Vjačeslav Molotov se prisećao da je hrana koja je pripremljena za Staljina "bila veoma jednostavna i nepretenciozna".

Uvek su mu zimi služili čorbu sa kiselim kupusom, a leti čorbu od svežeg kupusa. Drugo jelo je bila heljda sa puterom i parče govedine. Za desert, ako je bilo, žele od brusnice ili kompot od suvog voća.

Poljski novinar je posetio i Staljinov rodni grad Gori.

- Vozio sam se kroz živopisna sela da pronađem lokalne proizvođače vina koji su snabdevali podrume Kremlja: jedino vino koje je Staljin pio bilo je gruzijsko. "Proizvođači vina" zvuči veoma dobro. U stvari, svaki farmer koji drži do sebe u Gruziji ima malo vinove loze i pouzdano proizvodi fantastično vino, kao i rakiju, često od 70 odsto, čuvenu čaču. Neograničeno gostoprimstvo Gruzijaca mi je onemogućilo posao - jer kako da radiš bilo kakav posao kad svako koga posetiš nosi vino i čaču i mora te prvo počastiti? Posle pola sata si dosta "podmazan" a osim toga dan je još mlad,priroda prelepa,domaćin ljubazan,pa zašto uopšte raditi? I onda kada smo popili piće, svaki domaćin mi je rekao da bi avion došao iz Moskve samo po Staljinovo vino. Štaviše, svaki drugi domaćin se zakleo da ima dokumenta da to dokaže, a dvojica su mi ih čak pokazala. Ali ona su bila na gruzijskom, a ja sam bio previše pijan da bih ih razumeo - napisao je Šablovski.

(Kurir.rs/Jutarnji list)