Gost Svetislava Basare u emisiji Crveni karton na Kurir TV bio je sociolog Srećko Mihajlović. Autora i voditelja emisije na početku je zanimalo postoji li razlika između tri sociološka pojma.
Budući da si sociolog, a da je terminološka zbrka stravična ne samo kod nas nego i u svetu, hajde ti nama objasni, odnosno gledaocima, zašto ne i meni, da li je isto društvo, država i narod?
- Pa, nisam očekivao takvo pitanje. Bojim se da takvo pitanje nikad nije bilo postavljeno studentima na ispitu iz sociologije.
Možda je trebalo postavljati.
- Trebalo je, ne zbog tačnih i netačnih odgovora, već da bi se ustanovilo da li je student sposoban da razlikuje te pojmove i da shvati kakva je životna percepcija običnog čoveka tih pojmova. Jer kod nas postoji jedno htenje i jedno organizovano nastojanje da se država izjednači i sa narodom i sa društvom kako bi to, kako tvrde političari, bilo jedno te isto. Međutim, sociolozi i ne samo sociolozi tvrde da su to različite stvari i da su razlike velike. Što su razlike veće, za narod je lošije. Što su razlike manje, to govori i o dobroj državi i o dobrom narodu i o dobrom društvu. Društvo je glavni pojam u ovoj trijadi pojmova, ali država nastoji, odnosno oni koji predstavljaju državu, da upravo država i njeni vlasnici budu oni koji su glavni u celom tom kalamburu.
Znači, sociološki posmatrano, politički i filozofski posmatrano, država bi trebalo da bude servis društva.
- Upravo to.
A kod nas je malo više, u stvari mnogo više od servisa i znači dolazi do jedne situacije koja se nekada zvala korporativistička država. Težnja da usisa sve, i društvo i narod unutar sebe.
- Država ovakva kakva je kod nas već decenijama zloupotrebljava i društvo i narod. Ta zloupotreba se pravda najčešće činjenicom da su vlasnici države oni koje je narod izabrao. Međutim, pitanje je na koji način to narod bira i da li je narod u stanju da izabere prave ljude koji će predstavljati vlasnike države. Ako narod nije dovoljno osposobljen da razume, nije dovoljno informisan da zna, onda je teško da može i da izabere prave ljude za tako odgovorne funkcije kao što su državne funkcije i uopšte rukovođenje društvom i državom.
Da, to je problem. Koliko ja znam, možda ti znaš bolje, nikada se nije pokušavalo da se napravi, da se, zapravo, da se ojača društvo. Jer ovde je društvo plen države.
- Ima mnogo razloga zašto je to, a naravno u pravu si. Pre svega ta veza između društva i države je neorganizovana, stihijska i podređena samovolji onih koji državu drže u svojim rukama. S druge strane, društvo, odnosno građani, nemaju one posrednike prema državi koji su u stanju da zaista predstavljaju interese naroda i tzv. opšti interes. Tako da mi i ne samo mi, nego u većini država i društava u svetu imamo takvu situaciju da je država u stvari u vlasništvu onih koji drže kapital u svom vlasništvu. A državnici, odnosno državna uprava je samo sluga tog kapitala. I to je jedna stara istina koja se prikriva ovako ili onako i juče i danas, a verovatno će tako biti i sutra. Dakle, nisu nosioci vlasti u državi samo oni koji predstavljaju sebe i svoju volju i svoju partiju, već oni predstavljaju vlasnike kapitala, vlasnike osnove života ljudi. Jer država koja ne nađe pristojno rešenje u tom sukobu između vlasnika kapitala i vlasnika rada, ne može da bude država koja je u službi društva. I u takvoj situaciji mi imamo život ovakav kakav živimo.
Kurir.rs
Bonus video: