Britanski premijer Riši Sunak je odlučio da zaigra na sve ili ništa ne bi li resetovao svoju posrnulu vladu. Sunak deluje dezorijentisano zbog stagnacije privrede, visoke inflacije, preopterećenog zdravstvenog sistema i talasa štrajkova u javnom sektoru, dakle, zbog sopstvenog neuspeha na mestu premijera.
Njegovi konzervativci su na vlasti punih 13 godina, a relevantna istraživanja javnog mnjenja poslednjih meseci pokazuju da su za najmanje 15 procenata iza najjače opozicione Laburističke partije. Sunak je iznenadio javnost rekonstrukcijom vlade. Smenio je moćnu ministarku unutrašnjih poslova Suelu Braverman i na njeno mesto prekomandovao dosadašnjeg šefa diplomatije Džejmsa Klaverlija. Za novog ministra zdravlja je imenovao Viktoriju Atkins, a Stiva Barklija je poslao u resor zaštite životne sredine. Sunak je bio pod sve većim pritiskom da otpusti Bravermanovu sa jednog od najviših poslova u vladi. Ta 43-godišnja pravnica je postala vođa populističkog krila stranke zalažući se za sve strože ograničavanje migracija i liberalnih društvenih vrednosti. Prošlog meseca je migraciju nazvala „uraganom“ koji ide ka Britaniji i opisala beskućništvo kao „izbor načina života“. Demonstrante koji su pozivali na prekid vatre između Izraela i Hamasa opisala je kao „maršere mržnje“, a londonske policijske snage da ignorišu kršenje zakona „propalestinske rulje“.
Sunak je na mesto ministra inostranih poslova imenovao bivšeg premijera i šefa torijevaca Dejvida Kamerona, što je iznenadilo iskusne posmatrače politike. Kameron mnoge ljude asocira na štetu koju su bregzit i politika štednje naneli zemlji. Kameron je s pozicije tadašnjeg premijera podržao vojnu intervenciju NATO u Libiji 2011, kojom je svrgnut Muamer Gadafi. Iako je dve godine kasnije tražio, nije uspeo da dobije podršku parlamenta za vazdušne napade UK na snage predsednika Bašara el Asada u Siriji.
Kameron će ipak zauvek ostati upamćen kao neko ko je omogućio bregzit, razlaz sa EU koji je uzdrmao britansku politiku, ekonomiju i njenu poziciju u svetu. Kameron je raspisao referendum o članstvu u EU 2016, uveren da će zemlja glasati za ostanak u bloku. Dan nakon što je većina građana izglasala izlazak iz EU, Kameron je podneo ostavku. Podsećanja radi, Sunak je tada bio snažan zagovornik bregzita. Niko u vladi se ne može meriti s Kameronom po iskustvu u diplomatiji i bezbednosnim pitanjima. Uopšte, može se reći da je njegov povratak zajedno sa odlaskom Suele Braverman, pre svega, namenjen domaćoj javnosti i u funkciji je podsećanja birača na konzervativnu umerenost, na nešto što je bilo odbačeno u stranu zbog nacionalističkih tendencija. Sunakova vlada sada izgleda malo manje odbojna razočaranim torijevcima.
Sunak se vraća na ono šta je Konzervativna partija bila pre 2016. godine, pre bregzita. On pokušava da zaustavi srljanje u izbornu katastrofu.
Za javnost, koja je izgubila veru u konzervativce kao partiju koja predvodi vladu, podsetnik na njenu skoriju prošlost ne može biti dovoljno jak razlog da se klatno pomeri u korist torijevaca.