"AKO JE OVO TVOJ OTAC, ONDA SMO BRAT I SESTRA" Kako je Marijanu i Dragana jedan klik na Fejsbuku spojio posle 57 godina
Imao sam 11 godina, zove tetka mene kad sam krenuo kući, ja mislim daće mi čokoladu ili neku sitnicu, kad ona kaže, sine, imaš sestru Marijanu kojoj su sada dve godine
Posle punih 57 godina jedan znatiželjni klik mišem na Fejsbuk opciju “Poznaješ li ove ljude” povezao je brata i sestru, Marijanu i Dragana.
Cela situacija, da priča dodatno dobije na čaroliji, odvila se na ovoj društvenoj mreži dan uoči prošle Badnje večeri pre šest godina, pa je ovo dvoje rođenih Zeničana koji su gotovo celi život znali jedno za drugo, ali se nikad nisu sreli, dobilo najbolji poklon za Božić.
- Vrlo brzo nakon mog rođenja roditelji su se rastali, razloge ne znam, ali donesen sam već kao beba u selo Živinice južno od Tuzle, gde se moja majka Šefika našla s jednim finim čovekom Družiani Kletom koji me othranio i prihvatio kao svoga. Imao sam lepo detinjstvo, ali uvek me kopkalo zbog čega svi u kući imaju isto prezime, a ja sam jedini Škvara. Takva su bila vremena, niko nije smeo puno da se raspituje - rekao je Dragan u razgovoru za "Slobodnu Dalmaciju" pre šest godina.
Kako je rekao tom prilikom tek 1961. godine, kao momčić od 11 godina, čuo da ima devet godina mlađu sestru. Otkrila mu je to tetka koja je živela u Zenici, gde bi ponekad odlazio na vikende.
- Zove ona mene kad sam krenuo kući, ja mislim daće mi čokoladu ili neku sitnicu, kad ona kaže, sine, imaš sestru Marijanu kojoj su sada dve godine. Da sam znao što me u životu čeka, pitao bih za detalje, ali u ono doba deca nisu smela postavljati puno pitanja. Godine su prolazile, a koga god bih pitao, nije znao da mi kaže gde je Marijana ili kako doći do nje – govori Dragan, kog je posao posle odveo u Austriju, gde je u Klagenfurtu sreo i oca, ali mu nikad nije spomenuo sestru, a on nije imao snage da ga pita.
Marijani je pak informaciju o bratu otkrila majka, kad je imala 10 godina.
- Po ko zna koji put listala sam porodične fotografije u albumu, ali ovog puta pažnju mi je privukla jedna na kojoj se nalazio meni nepoznat dečak od oko pet godina, iza koje je pisalo Dragan. Pitam ja mamu ko je to, a ona mi je otvoreno priznala da ja i taj dečak imamo istog tatu, ali da nema nikakvih informacija gde se nalazi - priča Marijana, koja se upravo kao i Dragan tokom života često raspitivala za brata kod poznanika u Zenici koji bi mogli znati više, ali niko joj nije davao korisne informacije.
Prvi susret oči u oči
- Ako je ovo i tvoj otac, onda smo brat i sestra – napisala mu je Marijana. Usledili su intenzivni telefonski razgovori i planiranje susreta jer trebalo je nadoknaditi sve propuštene godine.
- Prvi telefonski razgovor bio je težak, nikako se nisam mogla osloboditi niti početi pričati. Kad sam počela više pisati i razgovarati, već mi je bilo predivno, i jedva sam čekala da se vidimo, srcu mi je odmah prirastao – kazuje za Slobodnu Dalmaciju Marijana, koja je bila "zatočena" u Nemačkoj jer ju je nakon operacije kuka čekala operacija kičme pa je Dragan bio taj koji je morao na put. Ali on je bio bacio pasoš, jer se zarekao da više neće napustiti Bosnu i Hercegovinu, no, u ovom slučaju, kako kaže, krenuo bi i pešice.
Konačno, brat i sustra susreli su se nakon 57 godina, pre nekoliko sedmica u Frajburgu.
- Dođem ja do vrata, gleda ona u mene kao u kip, totalno u šoku – priča Dragan.
- Nikad ga nisam, osim na onoj jednoj fotografiji kad je bio dete od pet godina. Ali u tom trenutku videla sam sliku svoga oca pred sobom – ispričala je Marijana tok prilikom.
- Rečima ne mogu to opisati. Ako ste ikada imali strah u životu, u tom trenutku neka blagost me je prošla, zaplakao sam. Kad nemaš dinara u džepu, svaki dinar ti je kao dobitak na lotu. Bio je ovo prst sudbine, zvali vi to Bog ili kako god, sto puta sam se uverio da postoji neka viša sila. Zahvalan sam mu jer su u tom trenutku sve moje brige bile kao rukom odnesene – zaključio je Dragan na kraju razgovora.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija