U novembru 2019 godine u stanu u centru Stokholma pronađen je mrtav čovek, čak tri godine i osam meseci posle smrti. Toliko je prošlo vremena do trenutka kada je komšinica sa sprata pomislila da je možda čudno što komšiju, koji je u toj zgradi živeo skoro 40 godina, dugo nije videla.
Misteriju dodatno komplikuje činjenica da je reč o čoveku jugoslovenskog porekla, pa je državnim službama i medijima bilo teško da dođu do njegove porodice i rođaka. Ispostavilo se da je reč o Branislavu Tešanoviću, koji je u Švedskoj živeo od sredine šezdesetih godina prošlog veka.
Priču o njemu i problemu usamljenosti u Švedskoj naša publika imala je prilike da vidi tokom projekcije dokumentarca u Domu kulture Studentski grad. Tim povodom za "Juronjuz Srbija" govorio je novinar švedske nacionalne televizije i autor dokumentarca "Najusamljeniji čovek u Stokholmu" Ali Fegan.
- Kad je ta vest odjeknula 2019. godine, da je čovek pronađen mrtav u svom stanu u centru Stokholma i da je tamo ležao skoro četiri godine, a da niko nije pitao za to vreme za njega, niko ga nije potražio, zapitao se zašto ga nema, on je brzo imenovan kao najusamljenija osoba u Stokholmu. Svi su počeli o tome da pričaju u Švedskoj, jer tako ekstremna priča da neko bude toliko dugo mrtav, a da se to ne zna, bila je previše čak i za švedsko društvo.
Posle nekog vremena u Beogradu je pronađena njegova sestra Branojka Stevanović, koja je izgubila kontakt sa bratom kada se on šezdesetih preselio u Švedsku. Dirnut sudbinom "najusamljenijeg čoveka u Švedskoj", Dragan Laban, takođe poreklom iz Srbije, organizovao je novu sahranu Tešanoviću.
On je stupio u kontakt sa porodicom od koje je dobio dozvolu da Tešanoviću organizuje novu, pravoslavnu sahranu, kojoj su prisustvovali i njegovi rođaci. Njegov grob je, umesto anonimnog znaka koji mu je dodeljen, dobio nadgrobni spomenik.
"Mora da je najgora stvar na svetu umreti bez voljenih kraj sebe. To me je uznemirilo... Nisam znao ko je on, ali morao sam nešto da uradim", rekao je Laban.
Kurir.rs/Euronews
Bonus video: