Na današnji dan rođen je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze.
Sremac nije počeo pisati kao mlad čovek, na đačkoj klupi, no kao zreo čovek, tek pred 1890. Pod šifrom "Senićanin" počeo je u Bosanskoj vili 1888. objavljivati svoje poetske slike iz srpske istorije.
Dobar glas stekao je tek pripovetkom "Ivkova slava" koja se pojavila 1895. u Srpskom pregledu. Ohrabren tim velikim uspehom, on je stao živo raditi, i za desetak godina objavio znatan broj radova, nekoliko romana i ceo jedan niz humorističnih i satiričnih pripovedaka.
Iznjegovog opusa izdvajaju se i dela: "Zona Zamfirova" i "Pop Ćira i pop Spira".
Po njegovom delu snimljen je i legendarni film "Zona Zamfirova", koji je jedan od najgledanijih i najboljih domaćih ostvarenja, ali neke stvari tek sada su otkrivene.
Naime, Vojin Ćetković koji je tumačio lik kujundžije Maneta, morao je dobro da se pomuči da bi dobio glavnu ulogu. Reditelj filma stalno ga je stavljao u neka iskušenja, pa Vojin nije znao da će morati da pokaže i svoje veštine folklora. Najveći problem je bio što Ćetković nije znao da odigra kolo za zadate scene.
- Šotra je u scenariju napisao za Maneta: “Vidi ovog, ovaj je pravi majstor kako igra”. Ja mu kažem: “Dobro, Šotra, kako ću ja ovo da odglumim?”, a on mi odgovara: “Idi na folklor”. I tako sam svake večeri išao na časove, i to kod nekog badže koji mi je dodelio da vežbam komplikovano, starinsko kolo - ispričao je glumac.
- Onda dođem posle 10 dana na snimanje i Šotra me pita: “Jesi li uvežbao kolo?”, a ja kažem: “Jesam”. Zatim Nikoli Đuričku i ostalima objasni šta treba da rade, i oni za 15 sekundi odigraju ono što sam ja 10 dana vežbao. Kažem sebi: “Nema veze, sada ću da pokidam”. I krene snimanje, i ja odigram –ispričao je Vojin u jednoj emisiji, ali nije ni slutio kakav će šok doživeti:
- Odem do Šotre i kažem mu: “Daj mi da vidim kako sam odradio scenu”. On premota snimak i ja shvatim da je me je snimao do grudi. Kažem mu: “Jesi li lud? Svakog dana snimam 12 sati, nekada i više, a posle toga idem na folklor. Ne znam gde sam, budim se u pet ujutru, a ti mi ne snimiš noge”. Na to će on: “Ajde, bogati, videlo bi se da ne znaš, ovako se vidi da znaš – zaključio je Vojin.
(Kurir.rs)