Na dan kad je Narodno pozorište u Beogradu obeležilo 155 godina od osnivanja, glumcu Nenadu Jezdiću uručena je nagrada "Raša Plaović". Priznanje koje nosi ime velikog umetnika pripalo je Jezdiću za ulogu Bore Šnajdera u predstavi "Razvojni put Bore Šnajdera" Egona Savina, kojom je već osvojio srca publike.
- Hvala vam za ovaj divan dar. Hvala žiriju i reditelju Egonu Savinu. Veliki su to brojevi i odgovornost, postojati 155 godina. Veliko breme trajanja koje ne treba ničim mojim da bude narušeno. Zahvalan sam, blagodarim životu što sam opet u prilici da dobijem nagradu "Raša Plaović", po drugi put. Bitno je i važno za rad, ma koliko god čovek koračao samozadovoljan i siguran u sebe. Ovo su dragoceni punkotovi koji te revitalizuju, da i dalje maštaš i veruješ da postoje uloge koje te čekaju. Nama glumcima je i te kako potrebno da osetimo da je ono što radimo dobro, ali i da neko drugi to vrednuje. Nagrade su mi uvek dragocene. Uvek čine da se uznosim, ali u onome na plemenitom smislu - odakle dolazim i gde sam danas - rekao je Jezdić primajući nagradu.
Iako se čini da se u cipelama Bore Šnajdera odlično snalazi, glumac je potvrdio da se najbolje oseća u svojoj obući.
- U cipelama Bore Šnajdera sam siguran isto koliko i u glumački postupak kojim sam došao do njega. Uvek sam se upinjao da budem siguran u svojim cipelama, a najsigurniji sam u njima, kada su one čvrsto na zemlji. Najsigurniji sam u svojoj obući i cipelama kada su mi izlizani đonovi, kada su mi u tim cipelama oznojene noge, kada su te cipele ispešačile dovoljno i istrpele opterećenje koje ja kao čovek treba da podnesem. Nosim svoje breme čvrsto u svojim cipelama, koje bez obzira na sve moraju da budu na zemlji - otkrio je dramski umetnik.
Iza sebe ima bogatu karijeru, ali o njoj ne voli da priča jer, kako kaže, veruje isključivo u rad.
- Ne doživljavam silno te godine svoje karijere. Zapravo, prezirem reč karijera. Verujem u trajanje i rad. Karijera nije nikakav alibi za nerad. Inspiriše me rad, kako u glumi, tako i u biznisu. Čovek uvek mora da ima plan B, a oni veštiji i plan C. Imam uvek nekakav plan B, a to je - radi pa šta god. Pusti maštu svoju, pa gde te odvede. Verujem u rad, jer to čini čoveka istrajnim. Bog je od čoveka napravio radilicu. Teško čoveku koji ne radi - rekao je Jezdić.
U čast nagrade glumac je pozvao sve da se prisete velikih imena naše scene koja su nas napustila.
- Ovaj dan i povod bih smatrao nedorečenim i nedovoljnim da se ne podsetimo silnih odlazaka naših dragih ljudi i velikih i inspirativnih umetnika. Želeo bih da sve pozovem na jedno tiho, molitveno sećanje na sve koji nisu sa nama. Ja ću pomenuti onoga ko mi prvi padne na pamet. Ovom prilikom sećam se Jagoša i Lauša i Glogija i Marinka i Dragana Nikolića. Od Čiče Ilije Stanojevića preko Raše Plaovića, Petra Kralja, Cige Jeremića i svih onih koji nisu s nama, a inspirisali su nas da slavimo 155 godina nacionalnog teatra. Vreme brzo prolazi i uskoro će biti i 200, pa i 255 godina nacionalnog teatra. Živi bili - istakao je Jezdić.
Glumac se nedavno priključio i ekipi serije "Igra sudbine", što je obradovalo gledaoce ove sapunice. Ekipi Kurira otkrio je kako se snalazi na snimanju i zbog čega je prihvatio tu ulogu.
- Snalazim se. Ova uloga predstavlja izraz poverenja i razumevanja za ljude s kojima sam radio letos na filmu. Pitali su me da li želim da učestvujem, rekao sam da ću samo učestvovati - poručio je glumac.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov