Italija, Austrija, Švedska, Poljska, Slovačka, a sada i Holandija, pokazuju naklonost prema ekstremnoj desnici i političarima koji zagovaraju njene vrednosti.
Nedavni parlamentarni izbori u Holandiji su uzdrmali političku scenu, jer je pobedio Gert Vilders, antiislamski populista sa 25 godina političkog iskustva. Nakon trijumfa, izjavio je da je doživeo najsrećniji dan u životu, dok bi isti događaj, ali godinu dana ranije, bio nazvan - ludilom.
Vilders je najavio odlučnu borbu protiv migrantskog cunamija, istovremeno tvrdeći da će biti premijer za sve građane. Važno je napomenuti da se oštro suprotstavlja politici Evropske unije, kao i njenom širenju.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali ove ideologije, ali i naklonost država Evrope ka desničarskim partijama jesu Milovan Božinović, diplomata, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji, Milan Petričković, profesor Fakulteta političkih nauka i Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Božinović je izneo tvrdnju ko će se pridružiti Vildersu, pa je rekao i da je EU u krizi:
- On će naići na razumevanje partija kojima je saradnja sa njim prirodna stvar. Dakle, na sličnost ne samo političkih ideja, nego i mentaliteta. Sve to ima pozadinu, EU je u krizi ustvari, a to je onaj veliki okvir za koji se decenijama smatralo da drži Evropu na svetskom putu i da postane svetski faktor. Međutim, to se promenilo. U najmanju ruku je u krizi. Prvo, imate prevelik upliv Amerike na poslove Evrope. Amerika je poremetila te neke balanse koji su osetljivi u Evropi. Upletanje u jedan rat, za koje mnogi Evropljani ne misle da je njihov, ovaj rat u Ukrajini. Migrantska kriza ne može da se reši, a to ne uliva sigurnost građanima EU.
Opasno ili plodonosno to što krajnja desnica u Evropi raste:
- Zavisi iz kog ugla gledamo. Ako gledamo iz ugla desničara to je plodonosno. S obzirom na to da postoji uticaj SAD, oni imaju mere za poziciju Evrope, a odomaćuje se izraz da je EU zemlja Zapada i da postaje vrsta satelita i poslušnika od strane američke politike. Onda se spontano javlja vrsta bunta, gde desnica izražava potragu za nacionalnim identitetom. To je poznato pitanje koje se otvara, jer pripadnost desnici, puno je simbola, nosi određene figuracije. Relativno skoro se postavilo pitanje raspoznavanje kulturnog blaga.
Stanković se osvrnuo na situaciju u Srbiji povodom desnice:
- Moramo da razlikujemo desnicu u Evropi i kod nas. Kod nas desnica radi taj koncept teritorijalno nedovršene države. Mi imamo nakon raspada Jugoslavije, otvoreno pitanje gde su naše granice. Nemamo međunarodnu verifikaciju toga, desnica vrši mobilizaciju na toj nacionalnoj ravni najviše. Plan protiv statusa Srba u Crnoj Gori, koji se popravlja. Dakle, naša desnica vrši mobilizaciju na drugim pitanjima.
Kurir.rs
Bonus video: