Bračni par Stojadin (78) i Milunka Mitić (75) iz Niša se nadaju da 40 godina braka neće dočekati bez struje jer su već pet godina isključeni sa mreže električne energije jer nemaju otkupljen kućerak u svom vlasništvu od 37 kvadrata u Ulici Dimitrija Tucovića 2/4 u naselju Ledena Stena.
Mitići ne tuguju, ali se i ne smeju jer, kako kažu, mnogo su se namaltretirali, a opstali su jer se drže zajedno i za ruke. Odbijaju da se nazovu socijalnim slučajem, mada žive u dosta nehumanim uslovima. Državi pa ni EPS-u ne duguju ni dinar. Žive sa ukupnom sumom od 55.000 dinara koliko iznose obe penzije.
Novinara "Kurira" primaju u polumraku i dodaju da drva "srećom ima" pa im nije hladno. Veliki problem je što je baka Milunka astmatičar pa je za inhalator potrebna struja, a tu u pomoć priskače komšinica. Oni navode da jedu suvu hranu sa kratkotrajnim rokom jer frižider ne mogu da koriste, a kupaju se tako što zagrevaju vodu u velikom loncu na šporetu Smederevac.
Oni žive u takozvanom železničkom naselju na Ledenoj steni gde su preuski sokaci prepuni cveća u niskim prizemnim kućercima. Ovde ima 46 kućica ne većih od 40 kvadrata. Još jednoj porodici je isključena struja dok su se ostali pobunili.
- Mi smo oboje radnici železnice. Ovaj kućerak smo dobili 1990. godine. neke 2004. godine dobijamo ugovor za otkup na 480 rata. Od tada pa sve do 2017. godine normalno plaćamo troškove struje, rate dok smo vodu i kanalizaciju do tada nekako sami uveli. čak smo za 2017. godinu odjednom platili sve rate u vrednosti od 6096. dinara. Iz železnice su im svakog meseca slali račun da bude plaćena rata što smo mi i činili i onda dolazi 2018. godina.kada oni (Železnica) prestaje da nam šalje račune. Čak i "peru ruke" od nas. Slali su me od vrata do vrata, niko ništa ne zna, a onda sam jednog dana izašao do grada i kada sam se vratio, moja baba sedi u mraku.Prevarili su je, dali su joj nešto da potpiše, ona poppisala i odneli strujomer. Struju su nam isključili jer navodno nije bilo plombe na strujomeru koji je od naše kućice udaljen pedesetak metara. Bila je tu plomba nego mi sumnjamo na nešto drugo- priča Stojadin i pokazuje dokumentaciju koja dokazuje njegove reči.
Život bez struje može da shvati samo onaj kome je isključena struja, slaže se Stojadin i dodaje da je pisao molbe za pomoć gradskim i republičkim institucijama. Dobio je nekakve odgovore, ali nikada nije obrazložio svoj problem nekom nadležnom. Za dug za struju im je stigao 177.000 dinara, iako su do tada sve plaćali. I to su nekako platili, očekujući "da će da ih uključe".
- Mi sada želimo da nam se pre svega uključi struja jer su uslovi potpuno nehumani. Mi smo već stari, baka Milunka ide kod komšinice da koristi inhalator. Pa bože, pet godina se mučimo. Čim padne mrak uključuju se sveće, neke lampe, ma čuvaj bože - komentariše Stojadin.
Njegova supruga, baka odnosno gospođa Milunka dodaje da je kod komšinice na televizoru čula obećanje da će svima koji nemaju struju biti uključena, ali "obećanje - ludom radovanje".
Usvojili devočicu: Zašto nam se ovako vraća humanost?
Mitići su kao mladi bračni par iz humanih razloga usvojili devojčicu sa osam meseci. Uvek su živeli poštenim životom, a tako su i nju naučili.
- Slavimo Svetog Nikolu. I tu imamo muke kad pripremamo slavu bez struje. ja ne znam zašto nam se ovako vraća kad bogu ništa nismo zgrešili. Našu ćerku smo podigli od osam meseci, odškolovali, udala se, sada radi u jednoj fabrici. Nemamo fleku u životu, a ovako nam se vraća- komentariše baka Milunka.
Kurir.rs/M. Smiljković