Krajnje desni populista i libertarijanac Havijer Milej pobedio je u drugom krugu izbora i tako postao novi predsednik Argentine. Osvojio je 56 odsto glasova, a peronistički kandidat i ministar ekonomije Serhio Masa 44. U zemlji okovanoj inflacijom (više od 140 odsto) razlika između jednog i drugog kandidata bila je skoro tri miliona glasova, što predstavlja poraz za peronizam bez presedana.
To je mnogo oštriji zaokret od očekivanog. Argentina s novim ekstravagantnim predsednikom kreće u nepoznato. Podrška koju je Milej dobio od bivšeg liberalnog predsednika Maurisija Makrija (2015-2019) bila je ključna za njegovu pobedu.
Ubrzo posle predsedničkih izbora u Argentini održani su i parlamentarni izbori u Holandiji, na kojima je pobedila ekstremno desna, proruska i antievropska Partija slobode, koju predvodi Gert Vilders. On je vodio kampanju protiv imigranata, obećavao da će izvesti Holandiju iz EU i da će vratiti zemlju „Holanđanima“.
Vilders nema harizmu novog argentinskog predsednika Havijera Mileja, ali njegova pobeda na izborima pokazuje trend uspona antisistemskih, populističkih, ekstremno desnih partija u Evropi. Uspeh Partije slobode (PVV) označio je kraj 13-godišnje vladavine premijera Marka Rutea i njegove liberalne stranke desnog centra, Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD). Uprkos izbornoj pobedi, Vilders je još daleko od mogućnosti da formira vladu jer je osvojio svega 37 od 150 mandata u parlamentu, pa će morati da pronađe koalicione partnere.
Izbori u Holandiji su pokazali da partije desnog i levog centra nisu bile u stanju da adekvatno odgovore na teme koje nameću radikalni desničari. Holandska ministarka pravde koja je nasledila Marka Rutea na mestu lidera liberalne stranke VVD Dilan Ješilgez smatrala je mudrim i korisnim da se pozicionira još više udesno nego što je to činio Rute. Dozvolila je da tema imigracije dominira u izbornoj kampanji. Posledica takvog pristupa je da je VVD izgubio 10 poslaničkih mesta (imali su 34). Takođe, stav o mogućem učešću VVD u koaliciji sa strankama krajnje desnice dao je legitimitet PVV, te se biračima zbližavanje s radikalnom desnicom činilo mogućim, pa čak i poželjnim. To je doprinelo da su neki od glasača liberalne stranke poklonili poverenje PVV. Vilders je iskoristio tu priliku i odmah ublažio svoju retoriku. Prestao je da poziva na zabranu džamija i Kurana, kako bi privukao glasove centra. Ispunio je tako cilj da njegova partija postane prihvatljiva za sve.
Pobede Mileja i Vildersa predstavljaju ozbiljno upozorenje svim demokratijama koje se poslednjih godina suočavaju s rastom podrške populističkim i slabljenjem podrške tradicionalnim strankama. Nacionalkonzervativne, ultradesničarske stranke su već na vlasti, same ili u koaliciji, u Italiji, Švedskoj, Poljskoj, Finskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. U Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Češkoj im, prema poslednjim istraživanjima, raste popularnost.
Nedavne izborne pobede Havijera Mileja i Gerta Vildersa usmerile su svu pažnju na desne populiste, zapostavljajući potpuno one levo orijentisane, čija politička snaga i podrška jača u mnogim državama. Građani su s pravom zabrinuti zbog pretnji ultradesničara liberalnoj demokratiji. Međutim, i levi populisti zastupaju jednaka ili čak još radikalnija stanovišta nego desničari.
Levičarski populizam ozbiljno uzima maha i u najrazvijenijim evropskim zemljama, poput Nemačke. Opasnost od levičarskog populizma postaje sve veća i zaslužuje mnogo veću pažnju nego dosad.