Crkveni hor u Noćaju, pri Crkvi apostola Petra i Pavla, osnovan je početkom januara meseca davne 1999. godine.
Tadašnji sveštenik u hramu Goran Jovića želeo je da organizuje časove veronauke, te uputio poziv đacima na koji se odazvalo puno dece. Poziv su dobila sva deca od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Noćaju, ali je toga dana na prvi čas došlo puno petaka, i starijih đaka.
U to vreme u školama u Mačvi, ali ni u drugim školama širom Srbije nije postojala veronauka i to je za sve đake bilo nešto novo i drugačije. Noćaj je među prvim selima koji je krenuo sa ovakvim nečim. Na veronauku se dolazilo svake nedelje posle liturgije i tokom časova su se učile osnovne stvari iz Biblije, Stari i Novi zavet. Deca su brzo usvajala nova saznanja, a broj učenika, tih hladnih zimskih dana je iz nedelje u nedelju rastao, svaki put ih je bilo sve više i više.
Časovi su se održavali u prostorijama seoske mesne zajednice, a u crkvi i tokom liturgije su ta deca sa veronauke pevala i istovremeno učila osnove crkvenog pojanja.
Sveštenik Jović, je, kako se i sada sećaju tada osnovci, a sada već odrasli ljudi, posle svake liturgije delio bombone. Deca su se njima iskreno radovala, jer bila su to krizna i teška vremena za našu državu. Te 1999. Srbija je besomučno i nepravedno zasuta NATO bombama, te je taj mali znak pažnje koji je sveštenik redovno upućivao deci ostao večno urezan u njihovim srcima, nešto o čemu oni sada kroz osmeh pričaju svojim naslednicima.
Pričaju ne samo o tim čuvenim i nikada slađim bombonama, nego i o samom svešteniku koji je bio strog i pravičan, sveštniku koji je decu učio veronauku, ali i sam kroz rad sa njima učio kako biti dobar predavač i pedagog. Bio je jasan, koncizan i borio se svim silama za tu decu kao da su njegova. Želeo je da ih što više upozna sa verom, ali da znanje koje ima ne prenese samo pričom, već da veronauku učini zanimljivom, te ih je često vodio u manastire, pa su tako na primer u Кaonu često odlazili, posetili su manastire Valjevske eparhije, Ćelije i Lelić, a tadašnji monasi su se oduševili kad su vidi tako malu dečicu da pohađju na veronauku i da znaju celu liturgiju napamet.
Deca su bila nadarena, pametna brzo su savladavala lekcije iz veronauke, i crkveno pojanje koje se pevalo na crkvenoslovenskom jeziku. Za pevnicom je u jednom trenutku bilo ukupno 17 devojčica, a u oltaru su bili dečaci koji su pomagali svešteniku tokom liturgije. Baš tako je i nastao crkveni hor pri hramu.
Nakon dve godine boravka u Noćaju, sveštenik Jović je morao da ode iz tog mačvanskog mesta, došao je drugi sveštenik koji je krenuo njegovim stopama, ali i on je zbog privatnih razloga morao da ode, da bi došao treći sveštenik Ivan Radović koji je i dan danas u Noćaju. Tako su Noćajci u tri godine promenili tri sveštenika.
Кako kažu, nije to bilo samo pevanje u crkvi, već druženje i prijateljstvo za ceo život, i danas kada se skupe rado se sete toga perioda. Sve su one pevale u crkvi godinama i to do kraja srednje škole, a onda upisivale fakultete pa se okupljale i pevale u crkvi za Božić, Vaskrs, ali sada je i to nestalo, jer su daleko sa svojim porodicama, žive u Beogradu, Novom Sadu, a jedna od njih je čak kao doktor nauka u predalekom Sidneju.
Tokom tog perioda pevanja u crkvi i druženja bilo je puno anegdota, jedna od njih je kako ostati ozbiljan tokom cele liturgije i ne smejati se, to je najteže padalo deci, koja su pevalaa i kada je bilo petsto ljudi u crkvi i kada nije bilo nikoga. Pevala su deca, koja su u horu stasavala u tinejdžere, a zatim i mlade ljude, na svim venčanjima u seoskom hramu, o čemu svedoče video snimci brojnih mladenaca. Ta deca su bila ponos Mačve, nešto prvo i drugačije što je osnovano u selu, svi su decu sa veronauke i sa hora voleli, svi su ih blagosiljali, a posebno vladika Lavrentije.
Kurir.rs/D.Š.