"GLAVNI MASON JE BIO TITO, SLOBA JE DAO ZELENO SVETLO": Ovako je Tapi govorio o VLADARIMA SVETA - Postoje CRNE I BELE LOŽE
Čuveni srpski slikar Dragan Malešević Tapi preminuo je 29. oktobra 2002. godine. Dok su jedni tvrdili da je umro nesrećnim slučajem, drugi su insistirali na tome da je ubijen, zbog čega je njegova smrt izazvala buru u javnosti.
Rođen je 22. januara 1949. u Beogradu. Kao sedmogodišnjak precrtavao je stripove iz ondašnje "Politike". Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Do 1989. živeo je u inostranstvu: Milanu, Beču, Kembridžu, Ženevi, Minhenu, na Bahamima…
Umro je, pojedini kažu pod još nerazjašnjenim okolnostima. U velikom intervjuu za nekadašnji časopis "Duga" Tapi je govorio o masonima, slikarstvu, Slobodanu Miloševiću, Josipu Brozu Titu...
O MASONIMA
Masonerija se i danas zalaže za potpuni red. Za boljitak čovečanstva. To što je moral u svetu takav, posebno ovde, u ovoj nesrećnoj zemlji, gde je pravilo da što si pokvareniji i što više štete napraviš da time više doprinosiš zajednici, ne znači da i u svetu i ovde nema ljudi odanih idealima bratske zajednice.
Masonerija ima izuzetan značaj svuda u svetu. U svim najvažnijim odlukama učestvuju masoni. Ako uzmemo Ameriku za vodeću svetsku silu, samo tamo ima nekoliko miliona članova u masonskim ili paramasonskim organizacijama. Ono što međutim nismo znali je i da je raširena crnačka masonerija. Masonerija crnih, Prince Hall, ima 800.000 muških i 300.000 ženskih članova. A tek gde je bela masonerija...
O CRNOJ I BELOJ MASONERIJI
Belci nisu želeli i ne žele da imaju zajedničku masoneriju. Čini mi se da je 1786. data Povelja da i crnci mogu da imaju svoju organizaciju. Posle toga belci su sto godina uzalud pokušavali da ponište odluku ali definitivno nisu uspeli.
U crnoj masoneriji se nalaze i beli članovi a u beloj nema crnaca. Crna i bela masonerija odlično sarađuju, kao i crna i bela loža. U američkoj armiji postoji institucija vojnih loža. Napredovanje je nezamislivo bez članstva u masonskoj organizaciji.
Mi gledamo američke filmove ali u njima se ne vidi da je orgoman broj američkog oficirskog kadra crne boje kože.
U predratnoj Jugoslaviji ovde je bila kompletna masonska vlada. Recimo sve investicije između dva rata koje su došle iz Francuske bile su isključivo masonske. Postojale su paramasonske organizacije, kao Soko, a i većina dobrotvornih društava, pomoć ranjenicima i maloletnoj deci, sve su to isključivo držali masoni, davali pare. Pre Drugog svetskog rata bilo je 2.500 masona ali su spiskovi sklonjeni.
Ono što je Zoran Nenezić objavio u knjigama su samo spiskovi kojih se dokopala UDBA odnosno OZNA pa je to kasnije preneto u Vojni muzej odakle je, kad je to odgovaralo ovoj državi, dostavljena Zoranu Neneziću koji će onda napisati knjigu o tome.
O ISUSU
Mnogo rogobatno i ružno zvuči reč "reinkarnacija" kod nas. Ljudi to odmah poistovećuju sa budizmom. Čak mi neki ljudi prigovaraju kako sam stao na stanovište druge vere. Ne, ja sam hrišćanin pravoslavac, rođen ovde, na ovim prostorima, u ovom gradu ali i u ovom životu.
Kad je reč o reinkarnaciji smatram da duša nikada ne umire. Tako se smatralo na početku hrišćanstva. Isus je govorio o ponovnom rađanju duše. Međutim, 452. u Konstatinopolju u sporazumu sa rimskim carem to je jednostavno sklonjeno. Takvo shvatanje je "gurnuto u stranu". Prvenstveno to nije odgovaralo katoličkoj crkvi.
U Vatikanu se nalaze mnogi još uvek malo ili nimalo protumačeni rukopisi prvih Jevanđelja, po Luki i Mateji. I u muslimanskoj religiji i u jevrejskoj Kabali postoje delovi koji govore o ponovnom rađanju duše.
Bog je samo jedan. Jedna grupa ljudi pri Institutu za istraživanje kosmosa koji je pod Prvom upravom KGB-a radila je jedno istraživanje o Isusu i došli su do podataka da je on zapravo živeo još 800 godina od svoje smrti. I da je bio u Indiji. I da je otišao na Tibet.
Svako ko je bio u stanju kliničke smrti posle toga počeo bi novi život. Postao bolji. Imao drugačiji odnos premam zemlji i ljudima, životinjama, prema svemu. Uvek sam govorio da ljudi u životu moraju da paze kako se ponašaju. Da moraju da budu dobri jer sve loše što naprave sve se to plati...
Ljudi se plaše suda zemaljskog, ali to je nebitan sud. Važan je sud Božiji.
O REINKARNACIJI
Ja znam da sam rođen sa slikarstvom, da je to nešto što nije iz mojih prethodnih života. Sasvim sigurno znam i pišem knjigu o tome kako sam u jednoj svojoj reinkarnaciji bio Jan Van Ajk. Potpuno isto slikam, imam identičan način rada, podlogu i perspektivu, mrtvu prirodu i cveće...
U jednom drugom svom životu, početkom veka, u kome sam završio Vojnu akademiju bio sam u svemu briljantan vojnik i ratnik osim u crtanju. A to je tada bilo važno zbog vojnih karti koje su se crtale rukom. Znači u tom životu imao sam drugi program i nisu mi bile prepuštena sva znanja da ne bih gubio vreme.
Kao malo dete u prvom osnovne mogao sam bilo koga ili bilo šta da napravim u plastelinu. Nisam mogao da objasnim, niti sam razmišljao puno o tome odakle mi znanje ali ono me je obuzimalo.
Kada sam u gimnaziji išao u Firencu, u galeriji Ufići, prilazio sam slikama, tada se još moglo prilaziti blizu, interesovale su me precizno urađene slike. Bio sam sposoban da u sekundu raspoznam šta je kojom četkom rađeno i kako. Interesovala me je i mehanika. Utrošio sam mnogo vremena i energije da napravim neku mašinu ali sam mladalački zaboravio na jedan od osnovnih zakona fizike.
Još u predškolskom uzrastu precrtavao sam ali i izmišljao epizode crtanog stripa Tri ugursuza koje je moj otac, novinar i urednik donosio iz štamparije. Izlagao sam ih u predvorju zgrade uz naknadu - deca dva dinara, odrasli pet. Prvu uljanu sliku, Glavu konja, napravio sam u petnaestoj godini a prvi strip objavio sam u "Plavom vjesniku", ali tek 1977. počeo sam profesionalno da se bavim slikarstvom.
O JOSIPU BROZU TITU
Ljudi koji ništa nisu pročitali o masoneriji a ipak žele nešto ružno da kažu o tome kažu - Glavni mason je bio Tito. Na ovim prostorima je postojala samo jedna masonska orgaizacija sve do 1926. Tad se iz Velike lože Jugoslavije izdvojila hrvatska loža Libertas. Jezuiti su sazidali u Zagrebu Jezuitski kolegij, čiji je glavni program bio progon i uništavanje masonerije.
U loži Libertas bilo je kasnije vodećih ustaša. Ta loža je bila protiv masonerije sa ovih prostora. I Josip Broz Tito je pripadao toj loži. Ali nije odlazio na sastanke, nije ga previše interesovalo. To je kasnije iskorišćeno kada ga je Čerčil u Napulju u jednom škotskom ritualu uzdigao na 33. stepen.
Tito je kao i Reza Pahlavi i niz vodećih državnika tog vremena bio mason 33. stepena.
Masonerija je bila zabranjena izričitim Hitlerovim zahtevom. On je to tražio 1940. Tada je Korošec, koji je bio ministar unutrašnjih dela, jezuita inače, zabranio rad masonerije, odnosno masonerija se sama povukla jer je znala da će biti zabranjena. Masoni su se sami "uspavali". I ta masonerija se nije budila do 1990. Tito je želeo da on bude jedini mason u zemlji. Komunisti su zaplenili kompletnu masonsku imovinu u Jugoslaviji. Jer, zašto bi on, u jednom po njemu i za njega savršenom sistemu, dozvolio da tu postoje i drugi koji će se boriti za demokratiju.
Naivno verujući, mnogi masoni su stupali u kontakt sa drugim masonskim organizacijama po svetu, ali bi one odmah obaveštavale Tita i ti bi ljudi dobijali po dve tri godine zatvora zato što su pisali pisma.
O SLOBODANU MILOŠEVIĆU
Zoran Nenezić u svojoj knjizi kaže da je Slobodan Milošević dao "zeleno svetlo" da se obnovi masonska organizacija ali je cela stvar obnove masonskih loža u zemlji bila igra naših obaveštajnih službi ne bi li se ušlo u neke druge "pore" Zapada. Postojala je odluka da bi trebalo "ići na tu stranu" da bi i tu trebalo napraviti neki "prolaz".
Bila je to dobro osmišljena kombinacija Vojne obaveštajne službe - u to vreme veoma jake. Kad je knjiga izašla, jedan stari mason iz Francuske, na 33. stepenu, Srbin poreklom, reći ću da se zove Momčilo, inače član Velike lože Francuske, želeo je da pomogne obnovu masonerije u zemlji. Nenezić je pozvan u Pariz, tamo su mu dali novčanu pomoć da sve to napravi. On je odabrao grupu ljudi svojih prijatelja i oni će zapravo biti začetnici masonerije. Na prvi stepen podignuti su u Budimpešti, a zatim je u Segedinu urađen drugi i treći stepen. Tako su dobili "zeleno svetlo" da probude "uspavanu" masoneriju.
Međutim, tada Zoran Nenezić pravi jednu kombinaciju sa Nemcima koji daju bolje "uslove". Nenezić, ljudima koje je u masonstvo uvela Velika loža Francuske, kaže da o tome ćute a u Interkontinentalu 1990. kad je trebalo da se proglasi obnovljeni rad Velike lože Jugoslavije, kad dođu gosti iz sveta, gosti iz Francuske su zaustavljeni na ulazu. Nemci su istaknuti u prvi plan i od tada se pripadnici danas nepostojeće Velike lože Jugoslavije hvale kako su stepene dobili od Nemaca.
To je laž jer su ih dobili od Francuza.
O BOGATSTVU
Moje shvatanje umetnosti donekle je izgubljeno u moru "pravaca" posebno pojavom Pikasa. Tad je i lepota izgubljena. Kupio sam sebi prve uljane boje kad sam imao deset godina i talenat od Boga. Ovde se nađe poneko da uzme sebi pravo i kaže da je ono što ja radim "kič" ali ja se oduvek bavim "strogo preciznom figuracijom" i imam uspeha na svetskom tržištu. Ljudi kupuju ono što žele.
Svi koji rade ovu vrstu umetnosti su jako bogati. Ali bogatstvo nije ništa. Život u materijalnom svetu je beznačajan.
Živim krajnje jednostavno, klonim se interneta, mada ćerka ima kompjuter. Internet je realna opasnost. Ljudi mogu da ulete u strašne informacije iz negativne ravni koje su pripremili stručnjaci. Jednog dana, kada se toliko omasovi, internet bi mogao da postane oruđe velike kontrole.
(Kurir.rs/P. L.)
Bonus video: