Marko D. je pre 6 godina bio samo još jedan u nizu mladih ljudi koji su se upustili u avanturu zvanu stambeni kredit. Danas, dok mnogi broje svaki evro, Marko broji nekretnine i pasivnu zaradu koja mu "kaplje" čak i dok spava. Kako je ovaj tridesetčetvorogodišnjak iz malog grada u zapadnoj Srbiji "prešao igricu" i postao primer kako pametno ulaganje može da donese finansijsko blagostanje.
- Moram da priznam da sam u startu bio skeptičan po pitanju Beograda na vodi. Sad da me pitate zašto - nemam pojma, valjda je takvo bilo raspoloženje u mom društvu. Budući da sam studirao u Beogradu nekako me ponela cela ta priča o nekoj nostalgiji za tim mestom ili šta već. A apsurdno je to što, dok sam studirao, skoro da nisam ni zalazio u taj deo grada osim kad mi moji pošalju hranu autobusom - počinje Marko svoju priču.
Ali vreme donosi promene, pa se tako promenila i njegova perspektiva. Iako je, kao i većina studenata, priželjkivao stan u Beogradu, kako sam kaže, nikada nije razmišljao o kupovini kao o investiciji. Njegov rođak je bio taj koji je video stvari drugačijim očima.
- Moj rođak je geodet i dosta se kretao u tim krugovima. Tada je već neko vreme radio sa jednim investitorom i bio u dodiru sa nekretninama. Imao je potpuno drugi pogled na sve to što se dešavalo, video je priliku za investiciju. Iako smo isto godište, u to vreme je bio dosta zreliji i praktičniji od mene - kaže Marko i opisuje kako je izgledalo to da od skeptika postane kupac.
- Sad kad bolje razmislim, to i nije trajalo dugo. Sećam se da sam se ja premišljao i vagao, a da me je on požurivao, jer je tražnja za tim stanovima bila ogromna. Na kraju me je njegova vizija zarazila, seli smo i napravili računicu. I prelomio sam - priča Marko.
- Imao sam neku ušteđevinu, malo sam nešto pozajmio i skupio za učešće. Podigao sam kredit i kupio stan u izgradnji u julu 2018. godine. Na početku, bilo je malo izazovnije - plaćao sam ratu i živeo kod svojih. Doduše, plata je bila dovoljna da potkrpi i ratu i džeparac - seća se Marko i dodaje da nije bilo puno odricanja jer, kako kaže, za malo mesto kakvo je Arilje i ne treba puno novca.
Kaže i da je odmah nakon potpisivanja ugovora znao da je uradio pravu stvar.
- Dosta su mi pomogli momci i devojke iz prodajnog tima Beograda na vodi, zajedno smo napravili plan, a sve oko papirologije je išlo glatko i bez stresa. Osećaj je bio dobar. Gledao sam kako se zgrade dižu, kako se oblikuje cela ta četvrt.
Do trenutka kad je došlo vreme za useljenje već je znao da se neće vraćati u Beograd. Ustalio se na poziciji u porodičnoj firmi, a u međuvremenu se i verio.
- Povratak u Beograd već tada nije bio opcija. Počeo sam da zasnivam porodicu. Prespavao sam svega par puta u stanu i to dok sam ga opremao za izdavanje, priseća se Marko i kaže da mu je trebalo svega par dana da izda stan.
- “Otišao” je čim sam ga oglasio, možda već sutradan. Izajmio sam ga jednom gospodinu, odnosno jednoj nemačkoj firmi za koju on radi. Bio je odličan stanar, renta je bila i više nego dobra, pokrivala je ratu, a dosta sam i stavljao sa strane. Sve do trenutka kada sam odlučio da je vreme za prodaju.
Posle nekoliko godina izdavanja stana osetio je da je pravo vreme za sledeći korak. Sa tržištem nekretnina koje je bilo na vrhuncu, odluka da proda stan pokazala se kao pravi potez.
- Prodao sam ga skoro za duplo više novca nego što sam ga kupio. Kada sam oduzeo sve troškove, rate koje sam plaćao dok je bio u izgradnji, amortizaciju i sve ostalo, ostala mi je suma koju nikada ne bih mogao da uštedim. I nisam želeo da se zaustavim tu - objašnjava on. Sa svežim kapitalom, zajedno sa rođakom, uložio je u dve vikendice na Zlatiboru.
- Vikendice su bile prava investicija. Izdajemo ih i donose nam odličan prihod - kaže Marko.
A što se tiče ostatka novca?
- Odlučio sam da ponovo investiram u stan. I naravno, izbor je pao na Beograd na vodi - kaže Marko i dodaje da je ovog puta bio siguran u svoju odluku.
Kako kaže, neće puno menjati taktiku i već pravi planove za izdavanje stana.
- Mislim da će renta biti između 1.800 i 2.000 evra mesečno, verovatno i više ako malo budem birao. Stan će praktično sam sebe otplaćivati, a uz to će donositi i pasivni prihod. A najbolje od svega što znam da će mu vrednost rasti. Posle ovog mogu u penziju - kaže kroz osmeh Marko koji je u međuvremenu postao otac, ali i preuzeo veliki deo posla u vođenju porodične firme.
- Danas gledam na sve kroz prizmu investitora - objašnjava on. Iako Beograd ima svoje čari, mi smo odlučili da ostanemo u manjem mestu. Život nam je ovde mirniji, imamo prostranu kuću, mesta za sve nas. Ali to ne znači da sam završio sa investiranjem. Već razmatram nove projekte sa rođakom. On se odlučio baš za BW Rima - završava svoju priču Marko.
Pre nekoliko godina sam imao samo ideju i nešto novca za učešće. Dobro, i malo smelosti da se upustim u sve to. Sad imam i stan i vikendicu, a mesečno mi sa strane "kapnu" bar 2, 3 prosečne srpske plate. Nije loše.
Promo