Ministri spoljnih poslova članica NATO-a na svom sastanku u Briselu priznali su da je kontraofanziva ukrajinskih snaga protiv ruske vojske propala, nije ispunila njihova očekivanja i donela je rezultate mnogo manje od onih na koje su računali, izjavio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.
„Ciljevi i nadanja povezani sa ukrajinskom kontraofanzivom su poništeni, jer od njenog početka nije bilo nikakvih ozbiljnih promena na frontu niti proboja. To su ovde priznali mnogi. Tiho, oprezno, ali su priznali“, rekao je Sijarto u razgovoru sa mađarskim novinarima na kraju prvog radnog dana ministarske sednice NATO u Briselu.
On je precizirao da gotovo niko nije posmatrao kontraofanzivu kao uspeh ukrajinskih snaga, izuzev samo jednog od njegovih kolega.
„Ali, to je bio usamljen pokušaj kome se niko nije pridružio“, naglasio je Sijarto.
Prema njegovim rečima, uglavnom se govorilo da „sve što se dešava ne opravdava očekivanja“.
Alijansa zadržava ratoboran stav
Sijarto je još naglasio da su ministri spoljnih poslova članica Alijanse potvrdili da kad je u pitanju ukrajinski sukob, ostaju pri tome da NATO ne treba da postane strana u konfliktu protiv Rusije.
„Dobra vest je da danas niko nije istupio sa inicijativom da promeni ili revidira ovu odluku“, kazao je mađarski ministar.
Istovremeno, on je primetio da skoro svi ministri zemalja NATO zadržavaju ratoboran stav i da se reč „mir“ gotovo nije čula na sastanku u Briselu.
Umesto toga, prema njegovim rečima, neki učesnici su podvukli važnost nastavka vojne pomoći Ukrajini i čak pominjali neophodnost proširenja ove pomoći.
Prijem Ukrajine u NATO značio bi treći svetski rat
Sijarto je, pored toga, prokomentarisao da članice NATO zadržavaju konsenzus o tome da Ukrajina ne može trenutno da se pridruži Alijansi.
On je dodao da je to ispravno, jer bi prijem Ukrajine u NATO sada označio početak trećeg svetskog rata.
Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u intervjuu za „Ekonomist“ priznao da je situacija na frontu zapala u ćorsokak i da „,najverovatnije, neće biti dubokog i lepog prodora“.
Prema rečima Zalužnog, u skladu s udžbenicima NATO-a, četiri meseca je trebalo da budu dovoljno dug period za Oružane snage Ukrajine da stignu do Krima.
Ukrajinska vojska od 4. juna preduzima neuspešne pokušaje da krene u kontraofanzivu. Kako je 5. oktobra rekao ruski predsednik Vladimir Putin, Kijev je za četiri meseca izgubio preko 90 hiljada ljudi i više od 550 tenkova. Ruska strana je više puta isticala da kontraofanziva nije donela značajnije rezultate.
Kurir.rs/Sputnjik