Bio je to poslednji državni praznik u godini, i praznovao se dva dana, često je spajan sa vikendom, bio je drugačiji od ostalih jer se praznovao uz veliku pompu, manifestacije, koncerte, dodele priznanja.
Sa raspadom SFRJ, prestalo je obeležavanje 29. novembra u svim bivšim republikama osim u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine.
Već sledeće, 2002. godine, 14. novembra ukinut je odlukom Savezne skupštine.
Zašto i danas, 21 godinu kasnije ni za jedan drugi praznik ne kažemo da je tako veličanstven kao 29. novembar, odgonetnuli su gosti jutarnjeg programa "Redakcija" Veselin Šljivančanin, pukovnik JNA u penziji i Dragoljub Kojčić, politički filozof.
- Odnos prema tom prazniku je zapravo odnos prema Jugoslaviji. To je na neki način kvadratura kruga opstanka srpskog naroda na ovim prostorima. Što se tiče tog odnosa prema Jugoslaviji, uspeo sam da skrojim definiciju da srpski narod ne treba da se stidi jer je napravio Jugoslaviju, ali bi trebalo da žali za to. To je bio jedan veliki projekat, ali ne možemo sada toliko suditi, ne znamo pod kakvim pritiscima je formirana. Nije bezveze što postoji jugostalgija, potpuno shvatam to. Sve te unije su bile legitimne i uzvišene ideje, ko zna, možda i dođe nekada do neke realizacije - započeo je Kojčić.
Šljivančanin je govorio da su se svi u državi radovali pomenutim danom, koji je stupio na snagu 1943. godine:
- Rođen sam u toj Jugoslaviji i stasao, bili smo velika država, svuda smo se kretali, imali smo slobodu, družili smo se. Koliko se sećam, taj 29. novembar, jer se ljudi tada spremaju za zimnicu, bude baš bogate trpeze i druženja, kada odete kod svojih van grada. U gradu su se organizovale velike priredbe, smotre, recitacije po školama... Svi su dolazili, svi su se radovali. Ja sam kao dete više zapamtio kada se ostavi za zimu, taj praznik je ostavio u mom sećanju jednu upečatljivu stvar.
Kurir.rs / L. Majer
Bonus video: