Papa Franja odlučio je da kazni kardinala Rejmonda Burka, jednog od svojih najviše rangiranih kritičara. Oduzeo mu je prava na subvencionisani vatikanski stan i platu, potvrdile su dve osobe upućene u odluku. Papa je na prošlonedeljnom sastanku šefova vatikanskih kancelarija rekao da se protivi Burku jer je on izvor "nejedinstva" u Crkvi, naveo je jedan od učesnika sastanka.
Učesnik je govorio pod uslovom da bude anoniman jer nije bio ovlašćen da otkriva sadržaj susreta. Papa je objasnio da ukida Burkeove povlastice subvencionisanog stana u Vatikanu i plate kao penzionisanog kardinala jer je koristio povlastice protiv Crkve, potvrdila je druga osoba koja je naknadno upoznata s Papinim merama.
Burke, 75-godišnji kanonski pravnik kojeg je Franja otpustio s mesta sudije visokog suda u Vatikanu 2014., postao je jedan od najotvorenijih kritičara Pape, njegovog obraćanja LGBTQ+ katolicima i reformskog projekta kako bi Crkva bolje reagovala na potrebe običnih vernika.
Burke nikada nije podržavao Franjin projekat reforme Crkve
Burk se dvaput pridružio drugim konzervativnim kardinalima u postavljanju službenih pitanja Papi, poznatih kao "dubia", tražeći od njega da razjasni pitanja doktrine koja su uznemirila konzervativce i tradicionaliste. Prvi put su zamolili Franju da pojasni svoj pristup razvedenim i civilno ponovno venčanim katolicima, ali Franja nikada nije odgovorio.
Drugi put su pitali da li mogu istospolni parovi da dobiju crkveni blagoslov i kao odgovor dobili "možda". Zatim, uoči Franjinog velikog susreta biskupa prošlog meseca, poznatog kao sinoda, Burk je predsedao nekom vrstom protivsinoda samo nekoliko koraka od Trga svetog Petra u Rimu.
Tamo je Burk oštro osudio Franjinu viziju "sinodalnosti", kao i njegov celokupni projekat reforme Crkve.
"Nažalost, vrlo je jasno da prizivanje Duha Svetoga od nekih ima za cilj iznošenje agende koja je više politička i ljudska nego crkvena i božanska", poručio je Burk na konferenciji pod nazivom Sinodalni Babel.
Burk je uvek branio svoje postupke kao službu Crkvi i papinstvu, govoreći da je njegova obaveza kao kardinala i biskupa da podržava crkveno učenje i ispravlja greške.
"Ovce zavise od hrabrosti pastira koji ih moraju zaštititi od otrova zabune, greške i podela", rekao je na konferenciji 3. oktobra, izazvavši aplauz prisutnih.
Sukobili su se i oko vakcine protiv korone
Burk, koji većinu svog vremena provodi u SAD-u, drugi je američki prelat koji se suočava s kaznom u novoj fazi Franjinog pontifikata. Čini se da se ovo reformski nastrojeno razdoblje ubrzalo dolaskom Franjinog lično odabranog šefa doktrine, argentinskog kardinala Viktora Fernandeza.
Papa Benedikt XVI učinio je Burka kardinalom 2010. godine, nakon što ga je imenovao prefektom apostolske signature, vatikanskog visokog suda. Nakon što ga je Franja smenio sa tog položaja 2014., Burka je postavio za kardinala zaštitnika Malteških vitezova, što je bila prestižna, ali ograničena uloga.
I tamo su se Burk i Franjo sukobili oko Burkove upletenosti u krizu upravljanja viteškim redom. Franja ga je gurnuo u stranu i imenovao dva sledeća izaslanika da ga zamene. U novije vreme, čini se da su njih dvojica bili u sukobu oko vakcine protiv korone. Franja je bio zagovornik vakcine i napao je skeptike prema vakcini, među kojima su bili i neki konzervativni katolici.
(Kurir.rs/Index)