KAMPANJA SE PRESELILA NA DRUŠTVENE MREŽE: Političari ciljaju mlade kojima su one glavno sredstvo informisanja
Ako se zna da 90 odsto mladih koristi društvene mreže i da se većina informiše upravo na taj način, jasno je zašto se ova predizborna kampanja preselila u digitalnu sferu komunikacije. Posle Fejsbuka, Instagrama, Tvitera, tj. Iksa, političari su u ovoj kampanji zakoračili i na Tiktok, jednu od najbrže rastućih platformi koja je sasvim prilagođena mlađim korisnicima.
Velika promena
Profesor Fakulteta za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja kaže za Kurir da je najviše apstinenata među mladima, te da ne čudi što je predizborna kampanja usmerena na društvene mreže.
- Zbog ogromnog broja onih koji imaju pristup, to je postao glavni način komunikacije. Brz je, jasan i, u odnosu na druge kanale, jeftin. Nastao je novi marketinški miks. Ima i dalje klasičnih sredstava, ali ovo postaje jedno od važnijih koje očigledno dobro deluje i ima određeni učinak. Svi su shvatili da treba da budu i tu prisutni zbog dejstva i snage koje imaju nove platforme. Primer koji najjasnije govori o promeni u odnosu na prošle izborne cikluse je vest da je predsednik države objavio da je otvorio Tiktok nalog. Promena je očigledna i pokazuje da se shvatilo da na tim platformama postoje brojni birači koji su neopredeljeni i kojima se sada ide u susret. Očigledan je fokus kroz društvene mreže na mlađe generacije, među kojima ima najviše apstinenata na izborima. Sada se radi na tome da se ta populacija kroz miks pristup probudi za glasanje, s nadom da će taj glas otići onome ko bude najaktivniji na tim mrežama - objašnjava naš sagovornik.
Minut za poruku
Iako se teško mogu izmeriti efekti koje će na dan izbora proizvesti ovaj pomak u političkoj komunikaciji s biračima, Crnobrnja smatra da, ukoliko se podigne broj mladih koji budu glasali 17. decembra, onda će to sigurno biti usled dejstva novih platformi.
- Podrazumeva se da je ovaj vid komunikacije neobavezniji i spontaniji. Političari mogu da saopšte neke drugačije poruke, pokažu neke privatne slike i video-klipove. Oni žele da kažu: "I mi smo obični ljudi." Sami mediji nameću formu kojom možete da se izrazite, pa se kroz slike komunicira na Instagramu, kratkim porukama se ide na Iks (bivši Tviter), a na Fejsbuku možete i čitave eseje da pišete i da na zidu objavite šta god hoćete. Na Tiktoku su ultrakratke forme od 15, 20 sekundi ili minuta i političari su primorani da se naviknu da kažu, urade ili pokažu nešto u tom kratkom vremenu. To su sadržaji za one koji ne gledaju dnevnik i informativne emisije, a to je velika većina mladih. Posle minuta neće više da vas gledaju - kaže Crnobrnja i napominje da čak 90 odsto mladih koristi društvene mreže, a između 65 i 70 odsto stanovništva ima pristup internetu i društvenim mrežama.
Kurir.rs