Ušao je u istoriju onaj koji je rekao (a kome sam u izlapelosti zaboravio ime): „Klonite se čoveka sa samo jednom idejom“ - takvi dilberi su monomani i fanatici - sada će i moja neznatnost pokušati da uđe u istoriju pa će reći: „Klonite se društava koja odgovornost za sve svoje nedaće svaljuju na jednog jedinog čoveka.“
Sad se setih ko je rekao navedenu misao velikih ljudi. Bio je to K. G. Jung, koji je još 1938. napisao da nije Hitler sludeo Nemce, nego da su Nemci - takođe zakasnela nacija kao i mi, što možda zvuči čudno, ali je tako - plebiscitarno izabrali Hitlera kao koordinatora na poslu realizacije nacionalnih frustracija.
Latinka Perović je svojevremeno napisala nešto slično: „Srbiju nikada nisam objašnjavala Miloševićem, Miloševića sam uvek objašnjavala Srbijom.“ Moja neznatnost je jednom zgodom upitala Latinku nije li Srbija preširok pojam, da li bi možda Miloševića trebalo objasniti Slavskim Pojasom - u Famoznom poznatijim pod imenom Cincarsko-kalburska čaršija - Latinka je na to odgovorila da se to može objasniti tako, ali da si to mogu priuštiti ja, koji uživam imunitet pesničke slobode, ali da ona, kao naučnica, sebi to ne može priuštiti.
Iskoristiću taj imunitet pa ću napisati da u Srbiji, osim (delimično) Tita, nikada nije bilo nijednog pravog diktatora, nijednog Pinočeoa, Salazara, Franka, nijedne ličnosti koja je pučem ili silom oružja preuzela vlast i potom decenijama žarila i palila. (Kamo sreće da je bilo, jednom ću objasniti i zašto.)
Osim Tita, svi drugi srpski tirjani su izabrani aklamacijom. Tako je izabran Milošević, tako je izabran Vučić. Docnija (manjinska) nezadovoljstva (većinski) nisu bila motivisana političkim rezonom, nego nezadovoljstvom mestom u lancu tirjanske ishrane.
Mogao bih vam imenom i prezimenom nabrojati sve, njih pedesetak, koji su pune dve godine bili stvarna opozicija Miloševiću - mislim na članove Beogradskog kruga - kao što bih vam imenom i prezimenom mogao nabrojati znamenite ličnosti koje su postale opozicionari Miloševiću tek kada im je zabranjen pristup u tadašnje Visoko dupe, a mogao bih vam imenom i prezimenom navesti neke današnje ljute opozicionare i antivučićevce koji žickaju pare od partijskih drugova koji su preplivali u sadašnje Visoko dupe.
Mogao bih, ali (zasad) neću; dosta je svakom prepodnevu, kamoli danu zla njegovoga. Mogao bih nadalje svima onima - legion im je ime - koji nariču nad niskim granama na koje je spalo pravosuđe, navesti primer onog mog druga koji ne voli da mu se ime pominje u novinama, koji je tužio velikog legalistu Koštunicu zbog masne klevete, a koga je sud oslobodio na osnovu legalistine izjave da on s tim nema ništa i da je samo ponovio nešto što je čuo na radiju Dojče vele.
Minority Report kadija pet sitnih para nije davao što je Koštunica klevetu izgovorio, da kažemo, 5. aprila, a da je emisija Dojče velea emitovana mesec i po dana kasnije. Mogao bih vam još štošta reći, ali ću u pomanjkanju karakterologije reći u sutrašnjem broju.