Duboko smo zašli u jesenje vremenske prilike i već doživeli nevolje zbog snežnih padavina, ali se visoke temperature ipak ne daju zbog čega se naredna dva dana očekuje temperaturni rolerkoster, od nekoliko stepeni ispod nule do neverovatnih prolećnih +20 stepeni Celzijusa.
Nagle promene temperature utiču na zdravlje ljudi i nekoliko dana pre, kod mnogih ljudi se javljaju razni simptomi poput nervoze, mnoge muči nesanica ili imaju problema sa pritiskom.
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) u četvrtak 30. novembra jutro će biti hladno uz mraz. Tokom dana umereno oblačno i toplije uz pojačanje južnog i jugoistočnog vetra, koji će krajem dana na jugu Banata i na planinama imati udare olujne jačine. Najniža temperatura biće od -5 do 0 stepeni, a najviša od 9 do 15 stepeni.
-U petak 1. novembra veći deo dana biće umereno oblačno, uglavnom suvo, vetrovito i osetno toplije uz jak i olujni južni i jugozapadni, a u košavskom području jugoistočni vetar. Na planinama se očekuje topljenje snežnog pokrivača. Najniža temperatura biće od 5 do 13, najviša od 16 do 22 stepena. Uveče i u toku noći sa severa i zapada dolazi jače naoblačenje i zahlađenje s kišom, koja će padati i na planinama, ali uz brz prelazak kiše u sneg – navodi se u prognozi RHMZ.
Za četvrtak biometeorolozi kažu da će biti „relativno nepovolјna biometeorološka situacija za većinu hronično obolelih i osetlјivih osoba“.
-Najizraženije tegobe mogu osetiti astmatičari i cerebrovaskularni bolesnici, pa im se preporučuje da poslušaju savete lekara. Neraspoloženje i glavobolјa su moguće meteoropatske reakcije. U saobraćaju se savetuje dodatna pažnja – objavljeno je na sajtu RHMZ.
Kako je ranije izjavio dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), svedoci smo poslednjih godina čestih dnevnih oscilacija temperature.
-Na neki način priroda vežba naše krvne sudove tokom dana i noći. To znači da kada je temperature viša krvni sudovi se šire, znojimo se i treba da unosimo veće količine tečnosti. Već u popodnevnim i noćnim časovima dolazi do neverovatnog pada i mnogi organizmi ne stignu da se adaptiraju na te promene. Hronični bolesnici, bolesnici sa dijabetesom, hipertenzijom, sa reumatskim oboljenjima, onkološki bolesnici i drugi, kao i kardiovaskularni to teško podnese. Imaju niz simptoma, od jakog umora i malaksalosti, često se žale na bezvoljnost, apatiju kao deo hroničnog umora koji može potrajati i do više nedelja – rekao je dr Nebojša Tasić.
Među simptomima zbog naglih promena vremena su i ubrzani rad srca, otežano disanje sve do psiholoških simptoma, poput nesanice, anksioznosti, depresije…drugim rečima organizam u celini reaguje na dnevne oscilacije i jako je bitan savet za hronične bolesnike da u tim periodima ne napuštaju svoju rutinu, da se ne izlažu velikim fizičkim naporima.
Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja subotičkog Zavoda za javno zdravlje, kaže da je jako važno da se pripremimo za promene vremena. Bilo bi dobro da postoji sistem obaveštavanja o tim promenama i nepogodama, ali svako treba prati prognozu kako bi se prilagodio temperaturnim razlikama i olakšao sebi poteškoće.
- Ako znamo da će biti naglih promena vremena, da će temperatura od nula da skoči na 20 stepeni i ponovo da će pasti ispod nule, onda bismo mogli da se pripremimo. Stariji ljudi koji imaju probleme sa povišenim krvnim pritiskom, aritmijama srca, ako im je teško da zaspu, ako već nisu uveli da popodne ne piju kafu neka je ne piju ni dalje, kao ni alkohol i druge stimulanse. Treba da omoguće sebi dobar okrepljujući san, da se mogu lepo odmoriti. Hrana treba da bude prilagođena i ne treba se prejedati – poručuje dr Zorica V. Dragaš.
Savetuje da je za lakše podnošenje naglih promena vremena neophodno uzimati dovoljno tečnosti. Ne sme se biti žedan, a ljudi se zarade i žeđaju. Suva usta, umorne oči su znaci da je neophodno napraviti pauzu, popiti vode, čaja sa malo meda i limuna.
- Uvek treba da bude svež i prijatan vazduh u prostoriji. Treba luftirati kada je najpogodnije vreme za to, a ne predveče kada ima puno ložišta. Ljudi koji imaju plućne bolesti i bolesti disajnih puteva, astmu, neka na vreme uzimaju terapiju kao i svi hronični bolesnici. Potrebna je mentalna i psihička priprema za sve to, i na prehladno, pretoplo, na maglu, kišu ili sneg. Svi hronični bolesnici znaju šta im najviše smete i ako imaju nešto da obave neka to obave danas, a ne u petak kada će temperatura da skoči – savetuje dr Zorica V. Dragaš.
Napominje da treba imati na umu da drastične promene vremena, kao što je predstojeća, nisu trajne, već traju dan - dva, i opet ćemo se približiti proseku vremenskih prilika za ovaj period. Zato treba sebe mentalno smiriti i ne treba dozvoliti da nas svaka vest potrese ili uznemiri.
- Kada vidimo prognozu treba da razmislimo šta je ono što možemo da uradimo da bi sebi olakšali. Ne treba zaboraviti prilagođeno slojevito oblačenje, da nam ujutru ne bude hladno, da u toku dana možemo da skinemo nešto od garderobe da se ne bi preznojavali. Važna je obuća, da ne bude vodopropusna, da je komotna i topla, da omogućava normalnu cirkulaciju krvi u stopalima. Ne zanemariti ni fizičku aktivnost, ali kada je prikladno vreme za to. Dovoljno je otići u šetnju u park. Mora se sačuvati dobra fizička kondicija jer ona obezbeđuje bolju psihičku kondiciju. Možemo raditi i vežbe kod kuće. Pokušajte iz svega da izvučete najbolje za svoj organizam – kaže dr Dragaš.
- Glavobolje nastaju zbog nagle promene temperature i izražene dnevne promene temperature, kada postoji velika razlika između minimalne i maksimalne temperature, kada se beleži prolazak fronta i značajna razlika vazdušnog pritiska, odnosno kada se dešava naglo smenjivanje visokog i niskog vazdušnog pritiska i ako je pojačan hladni vetar. Migrenu može uzrokovati i nizak i visok pritisak, naročito ako pritisak naglo poraste. Migrena je povezana s vlagom, vetrom i promenama koje se događaju u periodu od jedan ili dva dana.
Pojedine osobe su razdražljive i imaju promene raspoloženja usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra.
Na osobe koje osećaju bolove u mišićima utiče izraženi prolazak frontalnih sistema, naročito hladnog fronta, pri povećanoj vlazi u vazduhu, kada iz toplog i suvog prelazimo u hladno i vlažno vreme. Pad pritiska uzrokuje širenje tečnosti i vazduha, pa tako i onih unutar zglobnih ovojnica, a to širenje pojačava bol kod osoba sa reumatskim oboljenjima.
Malaksalost je posledica uticaja vremena pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku.
Hronični bolesnici pri određenim vremenskim uslovima imaju pojačane tegobe, naročito pri nagloj promeni vremena. Ovakvi vremenski uslovi su opasni pre svega za :
-srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom, i na njih utiče nagla promena temperature vazduha i vazdušnog pritiska, kao i dugi periodi sa visokom maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha;
-cerebrovaskularne bolesnike, oni su osetljivi na nagli prelaz iz toplog u hladno vreme;
-osobe koje imaju osetljiv nervni sistem, osećaju pogoršanje zdravlja usled češćih prolazaka atmosferskih frontova i pojačanog južnog i jugoistočnog vetra;
-astmatičare, osećaju zdravstvene tegobe usled povećane vlage u vazduhu – pojava magle, padavina.
Kurir.rs/Blic