Nekada se od zanata živelo, a sada se za zanat živi. Stari majstori ne napuštaju svoje radionice, u kojima vreme kao da je stalo.
Jedan od poslednjih predstavnika abadžijskog zanata je i Antonije Mutapović, koji od sukna šije narodnu nošnju. Više od sedam decenija, ovaj vremešni abadžija svojim šajkačama, jelecima i fermenima krasi brojna folklorna društva. I jedan od najstraijih zanata čuva od zaborava.
- Učio sam zanat za narodnu nošnju. Sukno i čoju i suknene džoke, me je učio, a on je imao majstora koji je radio samo gajde. On je većinom radio ručno. Imali smo jednog kod Vrnjačke Banje, on je bio malo šepav u nogu i radio je na mašini. Onda sam gledao kako oni rade i tako sam počeo da radim gajde. Ceo život šijem narodnu nošnju - rekao je Antonije.
Ipak, kaže, posla uvek ima, iako sve manje.
U video snimku videćete i čuti kako se prave jelek i šajkača - korak po korak!
Deda Antonije kaže da nije to ništa komplikovano, ali da se u "njegovo vreme" lakše dolazilo do materijala, posebno čoje.
- Uštepam jutani džak - od kafe onaj tanki, e ovo je prava šajkača sa klempetom koja pokriva uši, a može unutra da ide i cigara.
Kurir.rs T.M. Reportaža: Novinar Svetlana Vučković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: