Henri Kisindžer, istaknuti diplomat poznat po ključnoj ulozi u američkoj spoljnoj politici tokom Hladnog rata, preminuo je juče u 100. godini života.
Kao savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar pod predsednicima Niksonom i Fordom, Kisindžer je oblikovao odnose između SAD, Sovjetskog Saveza i Kine.
Njegova uloga u otopljavanju odnosa tokom Hladnog rata, kao i njegova aktivnost i posle stogodišnjice, ostavili su neizbrisiv trag u svetu diplomatije. Poslednje javne aktivnosti uključivale su sastanke u Beloj kući, objavljivanje knjige o rukovođenju, svedočenje o nuklearnim pretnjama Severne Koreje i iznenađujuću posetu Pekingu u julu 2023. kako bi se sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Vuk Drašković gostovao je u emisiji Puls Srbije gde je govorio o ovom diplomatskom velikanu. On se tom prilikom dotakao 1970. godine i posete tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona.
- Kisindžer je u svojim političkim ocenama umeo da bude i i rebanšista. Kisindžer je 1970. bio ovde, tada je bio savetnik Niksona, kada je Nikson došao u posetu. Neverovatno je, da on ne samo da je bio savetnik Niksonu i sa njim je, nego mu je i to bilo malo. Nego je i tam esej napisao šta Nikson ne sme reći Titu, šta mu treba reći i na koji način. Savetovo ga je "bez obzira što se Tito odvojio od Rusa, njegovo je srce u Kremlju. Ruka mu je u našem džepu, u našoj kasi, ali i kad govorite o našoj pomoći ne govorite da je to pomoć, nego da je saradnja, nemojte mu trljati nos" - rekao je Drašković i dodao:
- Zbog njegove velike greške 67. kad su četiri arapske armije napale Izrael sa planom da unište Izrael i jevreje, da nestane tog naroda i te države. Tito je podržao taj napad i prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom. Kisindžer je zato savetovao "da zna da Tito shvata da je pogrešio, ali da mu ne nabijaju na nos jer on to ne voli. Nemojte mu mnogo hvaliti politiku nesvrstanosti, jer on dobro zna da te nesvrstanosti ne bi bilo bez naše vojne podrške, jer mu mi čuvamo leđa, a on ima stalni strah od Rusa da ne uđu."
Osvrnuo se i na Niksonovu posetu Zagrebu.
- E sad, Nikson ga je slušao. Ja se posete dobro sećam. Mi smo bili šokirani onim što je Nikson izgovorio u Zagrebu. On je prvo bio u Kumrovcu, posetio rodnu kuću Titovu, pa je onda bio u Zagrebu. U Zagrebu on 1970. godine, usklikne duh Hrvatske je večan. "Živela Jugoslavia, živela Hrvatska." Malo je i to bilo, nego je izgovorio nešto što je ovde prećutao. Rekao je, prvi put sam u zemlji koja ima dve prestonice, Beograd i Zagreb. Šta je bio cilj u takvom govoru? Bejker mi je pričao to 1992. godine. Kisindžer nije bio zadovoljan tom rečenicom - naveo je.
Drašković je potom naveo da je Kisindžer pokušao da spase Jugoslaviju, ali da su Milošević i jugoslovenski generali to odbili.
- Kisindžer je snažno podržavao tu ideju Amerike 1990. godine da se nađe način da prečicom, da bi se spasila Jugoslavije, uđe u Evropsku zajednicu i u NATO. I Bejker je došao sa tom idejom ovde. Iz Evropske zajednice je stigla ta ponuda, ali ovde je Bejker odbijen, pre svega od Miloševića i od jugoslovenskih generala, što je ražestilo Kisindžera. I on će tada kazati "Amerika mora da se povuče. Pustimo ih. Neka rade šta znaju. Prepustimo to evropljanima." Međutim, kada je počeo rat u Bosni. Taj isti Kisindžer će reći "činimo grešku što smo se povukli." Prvo ih je savetovao da dignu ruke od Jugoslavije, a posle je rekao Amerika mora da se vrati, jer se ovo nikad prekinuti neće dok se mi ne vratimo - rekao je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/L.V.
Bonus video: