Vojni puč u Jugoslaviji izmenio je politički položaj Balkana. Mada je u početku Jugoslavija dala izjave o lojalnosti, na nju će se gledati kao na neprijatelja i stoga je treba što je brže moguće razbiti, navodi se u Hitlerovoj Direktivi 25, od 27. marta 1941. godine, kojom naređuje napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku.
Ovu direktivu naša Vlada otkupila je u sredu, kasno po podne, na molbu predsednika države i inicijativu Muzeja žrtava genocida. Dokument je kupljen na aukciji u inostranstvu i do sada je bio kod privatnog vlasnika. Za njega je licitiralo desetak kupaca, ali je ponuda naše zemlje bila najbolja. Po kojoj ceni je nabavljen, naknadno će biti saopšteno. Očekuje se da dokumet stigne u Srbiju.
U Hitlerovoj direktivi stoji: "Namera mi je da se prodor izvrši koncentrisanom operacijom iz rejona Rijeke-Grac, s jedne strane, a sa druge iz pravca Sofije, a u pravcu Beograda/Jugoslavija, kao i da bude potučena jugoslovenska vojska. Osim toga, krajnji jug Jugoslavije treba odvojiti od ostatka zemlje i uzeti kao bazu za nastavak nemačko-italijanske ofanzive na Grčku. Hitno otvaranje dunavskog saobraćaja i zauzimanje borskog rudnika bakra važni su iz vojno-ekomskih razloga. Namera je da povratimo Banat i pokušamo da ubedimo Mađarsku i Bugarsku da učestvuju u operacijama. Unutrašnja politička previranja u Jugoslaviji se zaoštravaju političkim garancijama datim Hrvatima."
Hitler naređuje da, čim bude spremno dovoljno snaga i vreme to dozvoli, Beograd treba uništiti danonoćnim vazdušnim napadima Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta. Takođe, treba, po mogućstvu istovremeno, a nikako ranije, pokrenuti operaciju "Marita", sa ciljem da se zauzme okolina Soluna i snage učvrste u zaleđu Edese. Vojna formacija 18. A.K. u tu svrhu mora da se raširi po celoj Jugoslaviji i da se iskoriste povoljne prilike za sprečavanje planskog uspostavljanja fronta između Olimpa i zaleđa Edese.
"Sve snage koje su na raspolaganju u Bugarskoj i Rumuniji mogu se upotrebiti za napade iz oblasti oko Sofije u pravcu severozapada, i iz oblasti oko Ćustendila - Gornje Đumaje u pravcu zapada, s tim da bar jedna divizija mora ostati u rumunskom naftnom regionu da ga obezbeđuje uz snage vazdušne odbrane. Obezbeđenje na turskoj granici u početku mora biti prepušteno Bugarima. Treba pripremiti pancir diviziju da čuva odstupnicu. Voditi napad iz pravca Graca ka jugoistoku čim se prikupe neophodne snage. Otvaranje granice sa Mađarskom se prepušta vojsci. Snage na jugoslovenskoj granici treba odmah pojačati. Kao i na bugarskoj granici, važni objekti moraju biti zauzeti još pre početka vazdušnog napada na Beograd", piše u Hitlerovoj Direktivi.
Vođa Trećeg rajha dodaje još da Luftvafe sa dva položaja treba da podrži operacije 12. armije i pešadijske jurišnike, koji će se za tu priliku organizovati. Takođe, u napadu će pomoći i mađarska kopnena organizacija, a treba proveriti i da li priključiti 10. letački korpus sa italijanskog tla, tako da pratnja transporta do Afrike ostane obezbeđena.
Deset dana kasnije, 6. aprila ujutro, počeo je vazdušni napad na Beograd i rat u Jugoslaviji, u kom je život izgubilo najmanje milion ljudi.
Po svom značaju, ovaj dokument uporediv je sa telegramom kojim je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, 28. jula 1914.
Kurir.rs/Novosti