Priča o Pozorištu Boško Buha, kao i mnoge pozorišne priče, počinje od Branislava Nušića. Po njegovoj zamisli je, 1937. godine nastalo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“.
Po oslobođenju Beograda 1945. osnivači Rodinog pozorišta nastavili su rad pod okriljem Pionirskog pozorišta, koje svoje predstave izvodi u drugim beogradskim dvoranama. Ipak, ono je iste godine zatvoreno pod obrazloženjem da „nije pedagoški da se deca bave glumom i baletom, da je to čak krajnje štetno za njihov uzrast, da su u pozorištu izloženi opasnosti da steknu bolesne ambicije i da je bolje da se posvete samo učenju“. Tako je Beograd ostao bez pozorišta za decu punih pet godina.
Tek krajem 1950. Gita Predić-Nušić uspela je da dobije saglasnost o pokretanju novog dečjeg pozorišta. Tako je 13. oktobra te godine osnovano Pozorište Boško Buha, i deci je vraćeno pravo na pozorište.
Od osnivanja do danas, na ovoj sceni odigrano je oko tri stotine naslova.
Pozorište "Boško Buha“ čeka osam godina na rekonstrukciju. U aprilu ove godine pozorište je konačno dobilo i poslednji dokument koji je nedostajao i koji je sprečavao raspisivanje tendera za rekonstrukciju pozorišne zgrade.
Podsećanja radi, pozorište je u maju 2000. godine kupilo ugostiteljsko preduzeće "Stari grad" od Republičke direkcije za imovinu, da bi 2009. "Stari grad" zaključio kupoprodajni ugovor sa Rubinom. 2017. je katastar na osnovu presude Privrednog suda i Privredno apelacionog suda izvršio upis Rubina kao suvlasnika, na osnovu kupoprodajnog ugovora iz 2009. godine. Na kraju je dobijena građevinska dozvola za rekonsturkciju i dogradnju objekta pozorišta, a krajem 2022. je za 2023. u budžetu grada obezbeđeno 5,5 miliona evra za rekonstrukciju pozorišta Boško Buha.
Promo