Dok se vozimo gradskim prevozom često se dešava da prisustvujemo različitim polemikama, razgovorima, situacijama pa čak i prepirkama između putnika. Iako smo navikli da to obično budu svađe neretko se dešava i da se u javnom prevozu čuju i lepi i prijatni razgovori.
Naime, ovoga jutra u trolejbusu na liniji 41 koja saobraća od Banjice do Studentskog trga reči jedne bake raznežile su putnike i prijatno iznenadile jednu devojku koja joj je ustupila mesto.
- U vozilu nije bilo gužve. Sedela sam pored vrata u delu gde je samo jedno sedište Ispred mene su četiri sedišta od toga dva prazna, a na dva sedi čovek i jedno dete. U vozilo ulazi baka sa štapom. Videla sam da ima slobodnog mesta odmah ispred mene i nisam ustala.Da je sve bilo zauzeto odmah bih ustupila mesto što i inače radim i izluđuje me što moji vršnjaci pa čak i srednjoškolci to ne praktikuju - priča nam dvadesetpetogodišnja devojka (ime poznato redakciji) i dodaje:
- U jednom trenutku baka me dodiruje po ramenu i zove me. Odmah sam se okrenula da bi me ona prijatnim glasom zamolila da ustanem i da joj ustupim mesto.Nije ni izgovorila rečenicu do kraja odmah sam ustala i nasmejala joj se. Žena mi se zahvalila. Pošto je i dalje bilo slobodnih mesta, a ja imam još dosta stanica sela sam ispred. U nekom trenutku sam se slučajno okrenula ka baki i ona je gledala u mene i opet mi se zahvalila. Prijatna žena me oslovila sa "dušo" i "srce" i opet mi zahvaljivala što sam joj ustupila mesto jer ima problem sa nogom i nije mogla drugde da sedne.
Devojka kaže da je baka prijatno iznenadila i da je tek tada videla kako izgleda njena noga.
- Bilo mi je još draže što sam ustala, ali sam se i pokajala što to odmah nisam učinila. Za vreme vožnje razmišljala sam dokle smo mi stigli kao društvo da se jedna baka zahvaljuje ovoliko na nečemu što bi trebao svako od nas da radi - da ustupi mesto starijem čim uđe u prevoz. To se izgleda skroz izgubilo da su nam ovakve stvari čudne. Toliko čudne da su ostali putnici gledali u nas dve. Svakako meni je ova žena ulepšala dan svojim rečima. Naježila sam se sva.
Kada je devojka krenula da izađe iz vozila baka je pratila pogledom i opet joj se obratila.
- "Hvala ti puno, dušo" - rekla je žena. Iako je imala masku videla sam da mi se nasmešila i poželela prijatan dan i da me uvek prati sreća, da mi se dobrim vrati. Poželela sam i ja njoj prijatan dan i izala iz prevoza. Evo, još uvek razmišljam zbog čega mi se toliko razhavljivala kada nisam ništa uradila. Ali to moje "ništa" je to njoj značilo mnogo i ulepšalo joj je dan. Ipak postoje dobri ljudi, nije sve tako crno oko nas kao što nam se učini - poručuje devojka.
Kurir.rs/ A. K.