Aleksandar Šapić, prvi na listi "Beograd ne sme da stane" našao se juče usred svojevrsne sačekuše u kojoj su provokatori ponovo iskoristili ubijenu decu u OŠ "Vladislav Ribnikar" za politički obračun. Ovoga puta Šapić je bio onemogućen da održi konferenciju za medije na otvorenom, jer je Dušan Čavić, jedan od autora emisije "Marka žvaka", počeo da vređa kandidata za gradonačelnika Beograda i dobacuje mu kako nije odao poštu žrtvama "Ribnikara", kako nije bio u školi posle masakra i slično.
Čavićeve provokacije su naravno bile čista laž, ali je Šapić na pomen ove teme, najosetljivije za sve normalne ljude, rešio da ostavi svoje obaveze na čas i verbalno se obračuna sa provokatorom. On jeste burno reagovao, ne štedeći Čavića u oslovljavanju, ali je njegova reakcija, u šta se mogu svi uveriti na video snimku, bila suštinski - ljudska. Dijalog je bio nesumnjivo neravnopravan, jer je Šapić, vidno iznerviran što njegovi politički protivnici uporno valjaju mrtvu decu u političko blato, objasnio sve svoje postupke nakon stravičnog zločina, pa je, između ostalog, rekao I da je razgovarao ponaosob sa svakim roditeljem ubijene dece.
Ni to nije bilo dovoljno da ova degutantna hajka na tadašnjeg gradonačelnika Beograda prestane, što bi svaki iole pristojan čovek uradio, ali ne i Čavić. On je nastavio da dobacuje svoja nesuvisla pitanja o tome kako javnost za ovu informaciju ne zna, a onda mu je Šapić zapušio usta i rekao da nije hteo da se slika i na tome politički profitira.
Šapić je do svoje poente stigao neprimerenim rečnikom. Kao političar, javna ličnost i pretendent na javnu funkciju mora da pazi šta i na koji način govori, iako je bez dileme bio isprovociran i izložen zaista niskom udarcu. Ne može niži biti ako se umesto argumenata pominju žrtve masakra.
Ovaj slučaj samo pokazuje koliko su protivnici vlasti spremni da nisko padnu I da ne prezaju od toga da zadaju udarce tamo gde se ne sme. Politička zloupotreba najveće tragedije koja je zadesila Srbiju mora biti zabranjena zona. Ako se na toj ubijenoj deci ne povuče crvena linija, džaba nam sve što smo do sada mislili da jesmo ili mislili da nismo. Svejedno, onda nismo ljudi, pa je sve ostalo potpuno nevažno.
Kurir.rs