Na današnji dan pre tačno jednog veka rođen je nabolji igrač u istoriji Partizana i jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena - legendarni Stjepan Bobek.
Stjepan Bobek rođen je 3. decembra 1923. godine u Zagrebu. Prve fudbalske korake načinio je u rodnom gradu, kao član HŠK Derbi. Klub nije imao omladinsku ekipu, te je dvanaestogodišnjeg dečaka registrovao kao dve godine starijeg da bi mogao da nastupa za prvi tim.
Raskošan talenat i sjajnu tehniku prikazao je već od prvih odigranih mečeva, najčešće zauzimajući poziciju u veznom redu. Nakon dve godine u Derbiju, prešao je u ŠK Zagreb, da bi ga put preko HŠK Ličanin i zagrebačkog Građanskog doveo u novoosnovani Partizan u jesen 1945. godine. Zajedno sa Glazerom, Brozovićem, Čajkovskim i Matekalom, vođeni trenerom Ilješom Špicom bio je član jednog od najrespektabilnijih fudbalskih kolektiva u Evropi tog doba.
Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 9. maja 1946. na gostovanju protiv Čehoslovačke. „Zlatni jubilej“, odnosno 50 utakmica u plavom dresu obeležio je 8. novembra 1953. protiv Izraela na utakmici odigranoj u Skoplju. Na olimpijskim fudbalskim turnirima u Londonu 1948. i Helsinkiju 1953. okitio se srebrnim medaljama. U vreme kada je olimpijski turnir bio značajniji od Svetskog prvenstva, zajedno sa Mitićem, Čajkovskim i Boškovim bio je nosilac igre državnog tima. Nosio je plavi dres na dva Svetska kupa – u Brazilu 1950. i u Švajcarskoj 1954. godine. Na ukupno 63 reprezentativna meča postigao je 38 golova i pola veka je bio apsolutni rekorder. Njegov rekord srušio je aktuelni reprezentativac naše zemlje Aleksandar Mitrović.
Kada se, 26. oktobra 1958. godine oprostio od aktivnog igranja, posvetio se trenerskom poslu. „Pekao“ je zanat kao učitelj juniorske ekipe crno-belih, da bi 1959. godine, po položenom trenerskom ispitu otišao u Poljsku da preuzme varšavsku Legiju. Već sredinom naredne godine seo je na klupu Partizana i sa svojim klubom osvojio tri uzastopne titule prvaka države (1960.-1963.). U dva navrata posao ga je vodio u Grčku, a neko vreme trenirao je klubove iz Turske i Tunisa (Esperansa). Tokom karijere trenirao je i zemunsku Galeniku, Dinamo iz Zagreba i skopski Vardar.
Majstor driblinga i veliki golgeter, „Štef“ je na 478 mečeva u Partizanu postigao 425 golova i u istoriju Beograđana upisan je kao najbolji strelac crno-belih. Mesto koje Bobeku po svemu pripada ozvaničeno je 1995. godine, kada je na proslavi 50 godina kluba proglašen za najboljeg igrača Partizana svih vremena.
Čelnik Zvezde namestio aferu
Bobek je opisao i jednu aferu zbog koje je poželeo da ode zauvek iz zemlje.
"Zebec, Boba Mihajlović, Herceg, ja i još poneko, kupili smo pre odlaska na jednu utakmicu u inostranstvo po 100-200 maraka, ovde u hotelu. Da imamo da si kupimo nešto kad stignemo, za žene, devojke... A onda je taj čovek uhapšen i on je rekao da je prodao devize Zebecu, Bobeku, Čajkovskom... I zamislite, organizuju nama javno suđenje u Masarikovoj, puna sudnica... Ma, jedna neviđena sramota. Želeo sam tada da ostavim fudbal i Jugoslaviju, da ne čujem više za one koji su provocirali celu ovu stvar. Politika je tada opširno o tome pisala jer je glavni urednik bio čovek iz Zvezde, pa je želeo da nas tako kompromituje i pomogne svom klubu. Razmišljao sam, koji su to bednici i jadnici, koji su to dozvolili, čak i odgovorni ljudi iz Partizana, da nas javno blate, da onaj sudija kaže: Bobek je osuđen na sedam meseci zatvora zbog toga i toga. Zbog 200 maraka", prisetio se Bobek.
"Ja sam već mislio u sebi: Sedam meseci u zatvoru zbog 200 maraka, a milione maraka sam odbio da bih ostao patriota u ovoj zemlji. Jeb.. ti Boga! Pa ipak, kada bih mogao proživeo bih život ponovo ovako", otkrio je jednom prilikom Bobek.
Kurir sport/J.M.