CRVENI BALONI, DA ULEPŠAJU SUMORNU SLIKU Porodica iz Srbije uz sveće čeka Božić - deca im prvi put videla struju u komšiluku FOTO
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći za porodicu Ilijin iz banatskog sela Novo Miloševo
„Ja sam Zorica, imam 10 godina i najviše bih volela da imam struju da mogu da gledam crtani. Imala sam je kao mala, ali ne sećam se toga” – poručila je ova utučena devojčica koja dane provodi pazeći mlađeg brata Zorana (5).
U ovoj kući strave i užasa odrastaju još Verica (11), Milan (7) i Branka (4). Struju nemaju već šest godina, kupaju se u koritu i, sa roditeljima Brankom i Draganom, dele svega tri kreveta. Crveni baloni, koji su zakačeni na plafon kako bi ulepšali sumornu sliku u domu porodice Ilijin, dodatno pojačavaju osećaj neizmerne tuge.
„Neka nam deca nikada nisu ni imala struju, videli su je samo u komšiluk kad odu. Mnogo mi je žao zbog svega toga kao njihovoj majci, ali nemamo mogućnosti da im pružimo išta bolje. Hteli smo ukrašavanjem plafona da im bar malo ulepšamo predstojeće praznike i pružimo tračak svetlosti” – požalila se Dragana.
Jedina svetlost u njihovoj kući u banatskom selu Novo Miloševo, nažalost, vrlo često su samo sunčani zraci koji dopiru kroz šupljine na krovu, dok uveče koriste sveće. Nedostatak struje i kupatila, između golih zidova i polupane stolarije zakrpljene ćebićima i kartonima, ukazuju na svu težinu života sa kojima je suočeno ovih petoro mališana. Ipak, nemogući uslovi ne sprečavaju starije ćerke da budu uspešne u školi.
„Zorica i ja smo odlični đaci, obe volimo srpski jezik. Najviše učimo kad smo u školi pošto ovde nemamo gde. Pomažemo i mami i tati sve što treba. Idemo u dućan i na pijacu, peremo sude. Najteže je zimi. Bude nam mnogo hladno” – ispričala je najstarija Verica.
Teskoba života jasno se ocrtava na licima roditelja, dok pogledi dece ukazuju na patnju koju ne sme niti jedno dete na svetu da prolazi. Otac Branko nema stalno zaposlenje, pa nadniči gde god može. Primaju i skromnu socijalnu pomoć, a obroke dobijaju iz narodne kuhinje. Neretko moraju i da se zaduže da bar hleb imaju svakog dana u kući.
„Radim sve poslove od rane zore, po čitav dan. Čistim, muzem krave, kopam gde šta treba… Bar nešto osnovno da im pružim, evo pre neki dan sam ih vodio na pljeskavice. To je treći put da im to kupim, ne mogu baš često. Nema uvek posla. Najteže mi je zbog ćerki jer će uskoro ući u pubertet, pa im veoma teško pada što nemaju kupatilo” – rekao je Branko, koji je nekada radio i na ciglani, ali je zatvorena.
O pokućstvu koje imaju suvišno je trošiti reči, sve je dotrajalo, raspadnuto i staro. Čak im je kalendar na crnom i vlažnom zidu iz 2016. godine!
Ilijini nemaju gde ni da drže hranu dok ne reše problem sa strujom, pa uzimaju samo onoliko koliko mogu da pojedu. Nekad, ako šta ostane, čuvaju to u zadnjoj sobi gde je još hladnije. Za kraj razgovora, upitali smo devojčice šta vole da rade i imaju li kakvih želja.
„Omiljena mi je svaka igračka, ali ih nemamo mnogo, pa se najviše igramo sa zečevima. Imamo i kuce i mace. Najviše bih volela da jednog dana dobijem sobu za sestru i mene” – poželela je Verica.
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći za porodicu Ilijin. Pozivamo dobre ljude iz celog sveta da nam se priključe. Upalimo plamen nade i obezbedimo ovoj napaćenoj deci normalne uslove za život!
Kurir.rs/srbizasrbe.org