DA LI STE I VI SALIVALI STRAVU: Evo koliko stanovnika Srbije je to radilo! Postoji ILUZIJA da je ovo bezazleno. O čemu je reč?!
Više od 90 odsto stanovnika Srbije u različitim fazama svog života nije se pridržavalo preporuka lekara, a gotovo svi smo praktikovali tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine (TKAM), pokazuje istraživanje tima psihologa u okviru projekta Reason4Health, podržanog od Fonda za nauku Republike Srbije, koji je svoje rezultate objavio i u prestižnom stranim časopisima. Tu su uzimanje lekova na svoju ruku, salivanje strave umesto odlaska kod stručnjaka, ignorisanje simptoma i kljukanje svim i svačim što nema veze sa zvaničnom medicinom... I nakon ovog saznanja sada je ključno - šta možemo da učinimo da se sve to promeni i zdravstveno ponašanje nacije prevagne na drugu, naučnu i medicinsku stranu.
Tim od 14 stručnjaka kroz već četiri faze projekta, koji još traje, bavio se upitnim zdravstvenim ponašanjem stanovnika Srbije, i to s fokusom na dve velike grupe - nepridržavanje preporuka zvanične medicine i TKAM, pri čemu su treća i četvrta faza upravo predstavljene na tribini na Filozofskom fakultetu.
Prof. Iris Žeželj istakla je da mere ponašanje, odnosno izveštaje o ponašanju u različitim vremenskim periodima, a ne stavove, što je dodatni benefit istraživanja.
- Tokom faze tri imali smo dnevničko praćenje svakodnevnih zdravstvenih ponašanja i njihovo mapiranje na psihološke faktore, dok smo u fazi četiri otišli korak dalje - istraživali smo na reprezentativnom uzorku kako bismo videli koliko su i da li su stabilni nalazi iz prethodnih faza. Očekujemo da od istraživanja koristi imaju zdravstveni radnici, organizacije, udruženja pacijenata i donosioci odluka u zdravstvu, kao i da ga mediji koriste kao neku strategiju u izveštavanju - navela je prof. Žeželj i dodala da sada testiraju intervencije, odnosno da u nizu eksperimentalnih studija posmatraju kako mogu da oblikuju stavove da se ljudi ne upuštaju u upitna zdravstvena ponašanja.
Sačinili su u svojoj laboratoriji aplikaciju Xsemple (besplatna i otvorena za naučne svrhe), a koju je koristilo 268 digitalno pismenih ispitanika, za koje se ne može reći da su reprezentativan uzorak, jer nema baš starijih, ali jeste, kako kažu, solidan.
- Tokom 14 dana svako veče u 19 sati dobijali su notifikaciju i imali četiri sata da za taj dan odgovore na pet pitanja o nepridržavanju preporučenih praksi, kao npr: "Tokom današnjeg dana uzela sam lek koji se izdaje na recept iako mi ga lekar nije prepisao", i na devet pitanja o TKAM, kao npr: "Tokom današnjeg dana imala sam tretman kiropratkičara" - navela je Sanda Stanković.
Rezultati u TKAM pokazali su da više od 75 odsto ljudi koristi biljne proizvode i suplemente barem jednom u 14 dana, tj. ili koriste svakog dana, ili ne koriste uopšte.
- Čak 27 odsto ispitanika imalo je barem jednom alternativni tretman, što uopšte nije mali broj, dok je skoro svaki drugi ispitanik barem jednom ignorisao simptome za odlazak kod lekara - navela je Stankovićeva i dodala da kod ponašanja nema značajne razlike u tome da li imaju ili nemaju hronično oboljenje.
Uzorak od 1.003 ispitanika u četvrtoj fazi, naveo je prof. Goran Knežević, bio je reprezentativan za ukupnu populaciju u Srbiji od 18 do 75 godina. U upitniku su odgovarali da li su nekada u životu praktikovali TKAM ili se nisu pridržavali lekarskih preporuka.
- Samo 0,8 odsto nije nikada praktikovalo ništa s liste od 22 TKAM prakse, što i ne čudi, jer su u TKAM i biljni preparati. Svaki peti čovek nosi crveni konac oko ručnog zgloba, dok je čak 14 odsto ljudi iskusilo salivanje strave. Kod svega 8,7 odsto ispitanika nije se desilo da se ne pridržavaju preporuka lekara, što znači da ih se više od 90 odsto ljudi u različitim fazama života nije pridržavalo. Ljudi čekaju da simptomi prođu sami od sebe, gotovo polovina njih uzimala je antibiotike iako im nije prepisao lekar, dok je svaki treći na svoju ruku uzimao anksiolitike. Veza između TKAM i nepridržavanja je relativno slaba, ali stabilna - ako se čovek ne pridržava uputstva lekara, tendencija je da naginje i ka TKAM - objasnio je prof. Knežević i istakao:
- Neočekivan rezultat je da psihološke karakteristike ljudi imaju veći značaj za upitno zdravstveno ponašanje od sociodemografskih. Dakle, nepridržavanje i TKAM praksa ne idu iz činjenice da smo bolesni, nego da smo takva struktura ličnosti, pa kad se razbolimo, skloni smo da jurimo u tom pravcu.
Pol i uzrast, takođe, igraju neku ulogu, te žene više upražnjavaju TKAM, dok su mlađi skloniji obema upitnim praksama, naročito nju ejdž medicini.
- Zanimljiv rezultat je i da su iracionalnim uverenjima skloni stariji i zatvoreni za iskustvo, a praksama, koje se jako naslanjaju na takva uverenja, mlađi i otvoreni za iskustvo. Takođe, u osnovi TKAM prakse su iracionalna uverenja, ali u osnovi nepridržavanja lekarskih preporuka je nepoverenje prema institucijama - naveo je prof. Knežević.
I sada najvažnije pitanje - šta da se radi sa ovim rezultatima?
- Nije ohrabrujuće da su upitna zdravstvena ponašanja ukorenjena u stabilnim karakteristikama ličnosti, jer ih nije tako lako menjati. Ali, dobro je da znamo profil ljudi koji su posebno podložni - kazala je prof. Žeželj.
Mediji bi, dodala je, umesto što potpuno nekritički pozitivno pišu o ovoj tematici (na 10 najčitanijih portala čak 90 odsto članaka su takvi), mogli bi da pišu o opasnostima TKAM ili rezistenciji na antibiotike, te da to potkrepe iskustvima ljudi.
- Postoji iluzija da je cela industrija herbalnih suplemenata bezopasna i neprofitabilna, mala prijateljska. Ali nije tako! To je ozbiljna, neregulisana industrija koja zarađuje. Kada se izveštava o TKAM praksama, ljudi se ne upućuju na konsultaciju sa lekarom, niti upozoravaju da nije sve to bezopasno, pa veruju i u to da se hrana gomila u telu i truli, kao i toksini, te ga valja očistiti iznutra, pa da ako imate nizak hemoglobin, jedite crvene stvari - istakla je prof. Žeželj.
Duh vremena, naveo je prof. Knežević, ljude okreće u pravcu iracionalnih odgovora na probleme.
- Sistematska edukacija je jedino rešenje, ali brižljivo napravljena, tako da u svakom momentu možete analitički da rasklopite ono što je netačno, što je poluistina ili nešto što bi neki voleli da svetu izgleda baš na taj pogrešan način. Ali dok se ne izgradi sistem, svako treba da uradi što sam može - zaključio je prof. Knežević.
Jelena S. Spasić