NEVEROVATNA PRIČA O ROĐENJU BLIZANACA IZ VOJVODINE "Na rumenačkim krivinama Marina viče: "Porađam se!" Ijao meni, šta ću sad?!"
Dva dečaka došla su na ovaj svet u noći između subote i nedelje, ali njihov put u život nije bio nimalo jednostavan ni lak, kako za ove snažne mališane, tako i za njihovu majku, ali i za sve koji će dobro pamtiti 3. na 4. decembar 2023. godine. Priča o rođenju blizanaca zaslužuje u najmanju ruku da ostane negde zapisana, a bez sumnje će se i prenositi s kolena na koleno.
Život piše romane, čuli smo toliko puta da je postalo kliše. Ipak, nakon pročitanih redova koje je objavio jedan plemeniti čovek, moramo pribeći istom klišeu. Zaista je tako.
- Sad stigoh kući, sedim, razmišljam kakva je to vožnja noćas bila. Noćas, 1.20 časova, taman se razgalio i krenuo da legnem posle napornog radnog dana, zvoni mi telefon, moj prvi komšija Tihi zove, ćerka mu Marina dobila trudove, porađa se, treba je voziti. Skačem, oblačim se i krećemo sa Ružom, komšijinom ženom. Krećem ka Somboru, kaže meni Ruža "ne, za Novi Sad, za tamo je dobila uput". Okrećem se i pun gas - napisao je Stevan.
Kako dodaje, dao je gas svestan da krši propise, ali i hitnosti situacije.
- Prelazimo Petrovački most i Marina viče: "Pukao mi je vodenjak!", a Ruža će kratko: "Vozi". I ja naravno još više po gasu iz onih mojih 150 konja na zadnjim točkovima i Mercedesovom 2.2 dizel motoru izvlačim dušu sa gasom do patosa. Sva sreća, suv put. Na rumenačkim krivinama Marina viče: "Porađam se!". Ijao meni, šta ću sad? Prvo što mi pada na pamet, nema stajanja, treba mi patrola ispred mene, ubiću nekoga kako vozim, i okrećem 192. Psujem sve po spisku što mi se javlja automat umesto da odmah dobijem nekoga. Ulazim u rumenačke krivine i čujem kako mi beba plače u kolima! - napisao je neverovatan događaj ovaj vozač.
Prema rečima požrtvovanog komšije, zabrinuo se kada je čuo da samo jedna beba plače, a blizanačka je trudnoća.
- U tom dobijam centralu PU Novi Sad, brzinski se predstavljam, objašnjavam situaciju, diktiram model auta, registarske tablice i tražim da šalju patrolu pred mene i obaveste Betaniju. Sve vreme sam na vezi sa PU Novi Sad, Ruža visi naopačke preko prednjeg ka zadnjem sedištu. Ulazim u grad i hvala bogu stvoriše se niotkuda, obilaze me, patrola, sirene, rotacija ispred mene, nisam ih ni primetio na retrovizoru, scena kao iz američkih filmova. Ablendujem im, hvatam sredinu duple trake, kao i oni i za njima - pročitali smo u dahu Stevanov doživljaj čitave situacije, čekajući nastavak kao da "očima gutamo neki dobar roman".
- Idemo pod rotacijom i gas do Betanije. Oni uleću, naravno ostavljaju mi mesta da ja stanem bliže ulazu, medicinsko osoblje već čeka, ostavljam auto upaljen, izlećemo napolje, momci se brže snašli nego one mlade sestrice, utrčavamo sva trojica u Betaniju po kolica dok medicinsko osoblje obavlja šta sve treba. Valjda su sekli pupčanu vrpcu, nisam gledao iz pristojnosti - dodao je vozač.
Kako je dalje naveo, kada su završili, Marinu su izneli u kolicima, drugog dečaka je rodila carskim rezom, nije mu se žurilo kao bratu.
- U tom mi zvoni telefon, poziv PU Novi Sad, gospodin kome ne znam ime, sa kojim sa komunicirao sve vreme dok nije uletela patrola pokušava da dobije informaciju o situaciji. Ja pokušavam da momcima ispod prsluka pročitam prezimena, vidim značke ali ne i prezimena, glupo mi da im ja pomeram prsluk da bih video prezime. Jedan od njih ukapira o čemu se radi i samo mi kratko kaže Mijalčić i Gobalčić i ja gospodinu sa centrale odgovaram: "Sve u redu sproveli su nas Mijalčić i Gobalčić" - završava ovu neverovatnu avanturu Stevan.
Njegova je želja kroz objavu na mrežama bila da javno pohvali policajce zahvaljujući kojima se sve dobro završilo, a tu želju su prepoznali drugi koje je priča oduševila i koji su je delili dalje. Do te mere, da je potraga za policajcima došla i do supruge jednog od njih koja je ponosno napisala da se radi o njenom mužu.
- Ja ga znam. Slučajno mi je muž - napisala je šaljivo, dok su joj drugi čestitali što ima takvog supruga.
Ubrzo se oglasila i hrabra mama koja je takođe zaslužila sve pohvale za svoju prisebnost.
- Evo Marine sa zadnjeg sedišta. Da pojasnim vidim da neke buni. Nisam mogla da idem u Sombor, zato što je porođaj počeo prevremeno u 29. nedelji, a Novi Sad je daleko bolji i opremljeniji po pitanju prevremeno rođenih beba od Sombora. Dalje... Hvala svima na lepim rečima...Bebe su prebačene na neonatologiju danas, jer su veoma male. Molimo se i nadamo se, da će izboriti i izvući. I naravno, beskrajno zahvalna na bezbednoj vožnji i prolasku kroz grad sa sve majušnom bebom u naručju na zadnjem sedištu. Ne pamtim da sam upoznala nekog sa toliko ljudskosti u sebi...Kad su me izvlačili iz kola, sećam se dobro policajca koji je vikao "pokrijte, pokrijte je..." Tako male ali krupne reči - napisala je Marina.
- Prelepa priča...i nasmejali ste me i rastužili i obradovali....svu sreću želim blizancima da su živi i zdravi 100 godina i za 18-ti naravno mercedesa da dobiju, mami želim brz oporavak jer znam kako je posle carskog, vama kao "taksisti" svaka čast, jer ne bi svi ostali pribrani u ovakvim situacijama i svaka čast na iskrenom pisanju. A i policajcima svaka čast...ovim se još jednom pokazuje da imamo još divnih ljudi...bravoooo.... A čestitam i Ruži i Tihiju ako sam dobro zapamtila što su postali baba i deda, da uživaju sa unucima i da ih "razmaze" samo onako kako babe i dede umeju...Živeli... - glasio je jedan od mnogobrojnih komentara.
Kurir.rs/Blic
Bonus video: