Predizbornost je obećana zemlja za kolumniste. Nema dana bez nekog sranja, tema koliko hoćeš, čak i previše. Evo, recimo, taman sam smislio temu za našu današnju kolumnu i zašiljio plajvaz, kad se po Srbiji i srpskom svetu raširi blagi Breaking News da su salonski ljotićevci Bećković, Jovanović & Co dali podršku ProGlasu, kome toplo preporučujem da se momentalno sanitarno ogradi od te podrške jer će u suprotnom doći u situaciju da se uvate u kolo s Matijom i bratijom i da uturaju prste u bratska dupeta.
Vraćamo se na temu. Pre neko veče Radule reče da se 82 odsto „naroda“ protivi francusko-nemačkom planu i da se u tom smislu političke stranke moraju prilagoditi volji većine. Nije tu Radule usamljen. I ostale opozicione mejnstrimdžije isto misle (i rade). 82%, fakat, nije malo.
Ali viđite sad vraga. Ne tako davno 97% istog tog naroda bilo je za Tita, partiju i socijalističko samoupravljanje. Nema tu ničeg zazornog. Narodi - ne samo „naš“ - nemaju mišljenje, pogotovo ne kritičko. Narodne većine se naprosto upodobe trenutnom konstruktu društvenopolitičke realnosti. I to je, štaviše, dobro. Da nije tako, nijedan režim ne bi opstao duže od 24 sata. Ono, fakat, ima iha-ha režima za koje bi bilo dobro da ne potraju ni sat. Ali jbg. Tako to funkcioniše.
Kao što je mimo narodne volje indukovan konstrukt Tita, partije i samoupravljanje, tako je - a da narod takođe nije ni luk jeo ni mirisao - indukovan konstrukt nacionalističkog protivljenja svakoj racionalnoj politici. Glavni konstruktor tog konstrukta bio je notorni Ćosić, koji je najpre 20 godina proveo u Titovom dupetu, da bi, u trenutku kad je poželeo da on postane Visoko Dupe - ili možda kad ga je Titovo dupe odbacilo kao što je srpsko dupe odbacilo organizam Milke Planinc - podgrejao ubuđali marksističko-ljotićevsko-nikolajevski konstrukt i angažovao još jednog titoistu Miloševića da stvar sprovede u delo. Kako smo prošli, to znamo. Koliko vidim, spremni smo ko zapeta puška da kroz sve to prođemo još jednom.
Istorijska je nepravda - naravno, u srpskom značenju reči „istorijska“ - što Radule i JexS po svemu sudeći neće preći cenzus. Zašto bi to bilo nepravda? Evo zašto, što reko Blic. Zato što je - kad je Milošević prdnuo u čabar - ulogu Ćosićevog veselnika - to je onaj vočić koji napaljuje kravu da bi je posle bik naguzio - preuzeo JexS Tadić.
Za razliku od Miloševića, JexS bar nije zaglavio u mardelj zbog Ćosićevih bulažnjenja, ali je kao i svi koji su učestvovali u realizaciji Ćosićevih zaumnih seljačkih imperija prdnuo u čabar. Ja bih mu dao još jednu šansu. Uopšte se ne zajebavam. Carstvije JexS-ovo bilo je najviši domet uređenosti, uljuđenosti i nenasilnosti za koje je sposobno ovo razvaljeno društvo.
Problem (Tadićev) jeste što 82% naroda - koji je i on huškao na raznorazne identitetluke - neće više da čuje za JexS-a. Čuče šta će čuti, ali šta god da čuje, biće to Ćosićeva politika.
Prava politika bila bi ona koja će dekonstruisati Ćosićev konstrukt, konstruisati novi, racionalniji i naći načina da ga - malo lepim, malo pendrekom - nametne „našem narodu“.