Muž mi je tada rekao: "Gde ćeš, Zorice, to da obučeš, svi će gledati u tebe?" Evo i danas svi gledaju u mene gde god me vide! Osmislila "dres kod" i za svoju sahranu
O Zorici Rebernik, 71-godišnjakinji iz mesta Breze pored Tuzle, odnosno "Crvenoj Zorici", kako je zovu, priča se mnogo poslednjih godina.
Priča i svet jer se nesvakidašnja priča poput dobrog glasa brzo proširila.
Zoricu svi znaju kao crvenokosu ženu vazda odevenu u crvenu boju - koje se ne odriče ni u jednoj situaciji, koliko god ona zahtevala drugu boju. Na sopsteveno venčanje došla je u crvenoj haljini, a ni za sahrane ne želi da se odene u crno. Koliko god joj je neko blizak.
- Slušala sam govor svog tela. Sve je došlo iz duše, iz srca, iz mog tela. Nisam nikada pričala s nekom stručnom osobom... Samo sam slušala sebe - rekla je na početku razgovora Zorica, a odmah se stiče utisak da je posredi jedna energična žena (simbolika - crvena je simbol vatrenosti, između ostalog).
Gde god se pojavi, u centru je pažnje
- Ja crvenu nosim isključivo zbog sebe. Nisam uopšte nametljiva. Prijatelji mi kažu da bi trebalo više da se eksponiram, da uđem u Ginisovu knjigu rekorda... Volela bih da vidim nekog ko ovako dosledno nosi neku drugu boju. Ali.. Znate onaj film "žena u crvenom" pa glumica ima samo crvenu haljinu - poručila je.
Želju da bude odevena u crvenom, od glave do pete, dobila je ubrzo nakon punoletstva ("oko 18-19 godine"). Njenim roditeljima nije nimalo smetalo kako im ćerka izgleda, "potpuno su je razumeli i poštovali njen izbor".
- Pre toga sam, i kao mala, nosila samo belu ili roze boje. Nijednu drugu - istakla je. Danas "ni belu odeću ne može da obuče", po spostvenom priznanju, a ni crnu.
- Ma, kakvi! Ja sam crveno nosila i kada mi je majka umrla i sestra poginula. Na sve druge boje sam alergična - dodala je.
Zorica je u penziji, ali kaže da je završila Učiteljsku školu, a onda i večernju političku školu. Četiri decenije je radila kao nastavnik razredne nastave, a bila je i "veoma društveno-politički aktivna".
Na razgovoru za posao nosila je crveno pred komisijom i to nije bila prepreka da dobije posao, ali je zato morala da bude "lepa, zgodna, doterana, da lepo govori". Standardi su se, rekla je, u međuvremenu promenili, nagore.
Naglasila je i da njenim đacima i njihovim roditeljima nikada nije smetala njena ljubav prema crvenoj. Učenicima je čak često poklanjala crvene majice pa je ceo razred bio u tonu.
- Sa kolegama je to bilo drugačije. Nekima je to smetalo, a onda sam im jednom prilikom rekla: "Odrešite novčanik pa ih obucite u plavu, žutu" - nastavila je Zorica koja je za sebe rekla da uvek sve direktno govori jer je "jednostavno je takva".
A kritike zbog strasti prema crvenoj, kako je dodala, dobijala je i "zbog političkih razloga": - Nostalgična sam i danas za Josipom Brzom Titom, ali ljude ne delim ni po politici ni po veri, samo na ljude i neljude.
Njene pedagoške metode su se bez sumnje dopale učenicima jer je danas, nakon što pogledaju emisiju o njoj, zovu bivši đaci iz celog sveta.
- Zovu me sa Floride, iz Belgije. Evo nedavno me je zvala jedna bivša učenica i raspalakala se. Meštani su navikli na crvenu Zoricu i skoro svi sa simpatijama gledaju na nju. I oni, ali i svi oni koji saznaju za nju, rado joj poklanju crvene stvari.
Ona kada ih kupuje "ne pita koliko košta". I danas joj nije teško da nabavlja crvenu garderobu, ali nije bilo oduvek tako.
- Najviše sam kupovala krajem sedamdesetih u Turskoj, ali u Mađarskoj, Italiji. Danas mi dosta garberobe šalje ćerka koja 26 godina živi u Las Vegasu.
I kada joj poklanju, to su najčešće crveni darovi.
- Kada mi kupe nešto drugačije, naravno da ne bacam, samo odlažem po strani. A draže mi je da mi poklone crvenu plastičnu posudu nego bilo šta u drugoj boji.
Koliko Zorica voli crvenu, možda najbolje zna njen suprug Zvonko sa kojim je od 1975. u braku.
- Znate kako se kaže, sa kim si, takav si. Nosi i moj suprug crvenu, ali voli on i neke druge boje, a nikada mu nije smetao moj način odevanja, crvena kosa... Podržavao me je. Evo kada smo kupovali poslednji automobil, bilo je samo modela u sivoj ili beloj boji. Kupili smo metalik, a onda sedišta presvukli crvenom kožom. Auto je unutra skroz crven. Znate kako crvena i siva lepo izgledaju zajedno - pohvalila se Zorica koja je i na venčanju nosila crvenu haljinu.
- Nisam mogla da je pronađem u radnjama pa mi je jedna kreatorka iz Tuzle sašila venčanicu. Muž mi je tada rekao: "Gde ćeš, Zorice, to da obučeš, svi će gledati u tebe?". Evo i danas svi gledaju u mene gde god me vide.
Danas supruga pomalo zbuni kada mu kaže da je iskombinovala više boja: svetlocrvenu, tamnocrvenu ili metalik. Njemu je sve to jedna te ista boja i Zorica mu je uvek isto odevena.
Može i bela, ali samo za kuću
Bez pogovora je Zoricu podržao i u njenoj odluci da kuću dekoriše crvenom bojom, ali porodičan dom nije skroz crven. - Ima bele boje, ali je zato jedan radijator beo, a drugi crven (smeh). Imamo i čajnik crvene boje sa belim tufnicama. Meni druge boje ne smetaju ako nisu na meni", rekla je Zorica, ali i otkrila da se najbolje oseća kada joj dolaze gosti u crvenoj odeći.
Kada to može, ona im i diskretno napomene "dres kod".
Ne plaši se Zorica, možda i zbog ove moći:
- Sve što poželim, to mi se i ostvari, a svakome ko razgovara sa mnom, nešto lepo se dogodi.
Zorica je ispričala i zanimljive stvari u vezi sa svojom ćerkom, Renatom Rebernik Bošnjak.
- Moja ćerka je među 40 najboljih slikara u Americi. Treba uskoro da izlaže u San Dijegu, a naredne godine imaće i izložbu u Beču. Udata je za Miloša koji je Srbin. Zvao me je zet pre neko veče kako bi se pohvalio da me je gledao na TV-u - napomenula je.
I za ćerku nikada nije bio problem što joj je mama uvek u crvenom.
- Evo recimo, ona voli najviše ljubičastu boju - rekla je ponosno mama Zorica koja "radi non stop".
- Već sam u sedam sati u bašti. Ja ništa ne kupujem, sve sama proizvodim i u moju baštu mašina nije ušla. Jako se zdravo hranim, zdravo starim. Zato i ovako izgledam, a kremu za lice uopšte ne koristim... Gajim i cveće, imam 150 ruža, 170 saksija, najviše muškatli. Nije svo cveće crveno, ali zato sija kao i Zorica u crvenom.
Kurir.rs/Blic žena