Slučaj kidnapovanja i ubistva Vanje Đorčevski (14) digao je region na noge, u utorak je uhapšen Ljupče Palevski Palčo u Turskoj, glavni osumnjičeni koji je bio u bekstvu i za kojim je bila raspisana međunarodna poternica. U pritvoru se nalaze četiri osobe koje su osumnjičene za otmicu i ubistvo, jedna od njih je i Aleksandar Đorčevski, otac ubijene devojčice koji je osumnjičen da je dao važne informacije otmičarima.
Zora Dobričanin, advokatica, i Ivona Talevski, predstavnica Asocijacije novinara iz Makedonije, na "K1" televiziji su razgovarale o zločinu koji je uznemirio ceo Balkan. Javnost u Severnoj Makedoniji zahteva pravdu, više od 15.000 ljudi je potpisalo peticiju za vraćanje smrtne kazne za najgore zločine.
"Davanje pravilne ocene uvek je izazovno, a da bismo razumeli motive, nužno je imati pristup spisima predmeta. Ponekad, iako spisi mogu sadržavati hiljade stranica, važnost jednog detalja može biti presudna. Zadržavanje profesionalnosti u ovim situacijama predstavlja izazov, s obzirom na težinu tema. Lično, preferiram ljudski pristup u izražavanju mišljenja, umesto pravničkog. Čula sam od kolega iz Skoplja nešto što me duboko pogađa. Oni su u školi pisali rad za 'Dan Blagodarnosti', u kojem je istaknuto Vanjino poverenje prema ocu. Razmišljati o ovim stvarima na ljudski način je teško, naročito kada su u pitanju zločini koji potresaju svest ljudi. Iako bih se suzdržala od preuranjenih zaključaka, posebno u vezi sa ocem koji bi možda bio umiješan, shvatam ozbiljnost situacije.
Razumem da ne bi trebalo da se upuštam u nekontrolisane reakcije, posebno kad su u pitanju ovakvi zločini, koji imaju dubok emocionalni uticaj na žrtve. Iako postoji mogućnost da je otac bio umešan iz različitih razloga, kao što su dugovi, zavisnost od kocke i narkotika, važno je naglasiti da bih, kao pravnik, trebala bazirati svoje izjave na dokazima, a ne samo na naslovima u novinama. Često se dešava da ono što je naglašeno u medijima ne odražava nužno stvarnost iz spisa predmeta", kaže Zora Dobričanin.
"Zakone nikada ne treba menjati na brzinu"
Iako stanovnici Makedonije, masovno potpisuju peticiju za uvođenju smrtne kazne, Zora smatra da zakone nikada ne treba menjati na brzinu. Slično mišljenje ima i Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu koji smatra da se treba raditi na prevenciji.
"U Makedoniji, predviđena je doživotna kazna zatvora za osobe koje budu proglašene krivim za ovaj zločin. Primećujem da postoji želja javnosti za uvođenjem smrtne kazne, što je reakcija slična onoj koja se javlja kod nas nakon gnusnih zločina. Važno je naglasiti da promene u zakonu ne bi trebalo uvoditi brzo i nepromišljeno, s obzirom na to da su pitanja kazne praktično povezana s ličnim ubeđenjima, a retroaktivna primena prava je apsolutno nemoguća", dodaje Dobričanin.
Ivona Talevska, predsednica Makedonske asocijacije novinara, ističe da se u Makedoniji često simulira nekažnjavanje. Smatra da se time pravi pogodno tlo za kriminalne aktivnosti.
"Simuliranje nekažnjavanja stvara plodno tlo za razne zločine. Nedostatak odgovornosti, posebno u političkim sferama, pruža dodatnu podsticajnu sredinu, ne samo za kriminalne aktivnosti, već i za svakoga ko želi naneti štetu drugima, s uverenjem da može delovati nekažnjeno. Važno je da razmislimo o načinu na koji oblikujemo svoje živote i kako će sledeće generacije živeti. Trenutno prisutno stimulisanje nekažnjavanja, bilo da se radi o političkoj ili moralnoj odgovornosti, podstiče druge da se upuste u zlodela. Ovaj problem nije samo aktuelan, već nosi ozbiljne posledice za budućnost. Postavljam pitanje: U kakvom svetu želimo da živimo?", kaže Ivona i dodaje da su objavljeni rezultati obdukcije, ali da pojedine detalje javnost neće znati iz moralnih razloga.
Objašnjava da trenutno nema podataka da se Vanja ugušila u gepeku kako su preneli mediji. Otkrila je i da je najavljen protest "Pravda za Vanju" u subotu u Gradskom parku u centru Skoplja.
"Ministar unutrašnjih poslova naglasio je da trenutno ne postoje podaci koji ukazuju na to da se Vanja ugušila u gepeku, kako su to preneli mediji. Međutim, istakao je da je zvanični uzrok njene smrti prostrelna rana, čije detalje iz obdukcije, iz etičkih i ljudskih razloga, nije moguće javno objaviti jer su monstruozni. Trenutno je u toku istraga kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog zlodela. Uprkos zahtevima građana za smrtnom kaznom, ministar je istakao da Makedonija ne može uvesti takvu kaznu zbog evropskih zakona i trenutnih kaznenih propisa u zemlji. Peticiju za uvođenje smrtne kazne potpisalo je više desetina hiljada ljudi, a najavljeni protest pod nazivom 'Pravda za Vanju' će se održati u subotu u Gradskom parku u centru Skoplja. Svi detalji o daljem smeru istrage biće poznati nakon daljih policijskih i pravnih procedura. Ovde je pitanje moralne odgovornosti, jer je zakazao sistem bezbednosti. Prevencija je zakazala. Iz moralnih razloga mi ovde moramo da razgovaramo o odgovornosti. Ko će da snosi odgovornost i zašto je do ovoga došlo.
Kako je moguće da kamere sigurnog grada, koje su bile postavljene na najvišem nivou tokom održavanja samita OEBS-a, nisu zabeležile dolazak automobila u Skoplje, a upravo taj automobil je povezan s ubistvom muškarca u Velesu? Još značajnije, vazdušna udaljenost od mesta gde je vozilo zapaljeno nakon likvidacije malene Vanje bila je samo kilometar od mesta održavanja samita OEBS-a. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti nadzornih sistema. Zašto nadležne bezbednosne snage nisu opazile crni dim i reagovale na događaje tako blizu skupu visokog profila? Prvi sloj bezbednosti bio je namenjen zaštiti samita, ali kako je moguće da su propustili takav incident tako blizu centralnog događaja? Dodatno, postoji nelogičnost u gonjenju oca zbog navodne uloge u otmici deteta, tvrdeći da je otmica imala cilj iznude od majke, iako nijedan zahtev za otkupom nije bio upućen majci. Policija je potvrdila da je dete ubijeno pre nego što je slučaj postao javan u medijima i na društvenim mrežama. Ove neusaglašenosti izazivaju ozbiljne sumnje. Plaši me ne samo nesposobnost organa da razreše celu situaciju, već i mogućnost namernog konstruisanja istrage kako bi se kasnije, bez obzira na javnu osudu, postigao drugačiji ishod na sudu - objašnjava Ivona kako je sistem zakazao.
Postoji mnogo nelogičnosti
Zora Dobričanin se složila sa Ivoninim konstatacijama i smatra da u ovom slučaju postoje mnoge nelogičnosti. Kaže da nema smisla da je Vanja oteta zbog traženja otkupa, da bi ubrzo nakon toga bila ubijena.
"Moguće je da se radi o skretanju istrage. Nije logično da biste oteli nekoga s ciljem traženja otkupa, samo da biste ga ubili pre nego što ste uopšte izrazili zahtev za otkup. Postavljam pitanje odakle potiče ova priča - da li je ona plod izjava nekog od uhapšenih, ili je to pretpostavka organa gonjenja ili možda rezultat novinarskog nagađanja.
Nije normalno da se počini tako veliki zločin samim činom otmice deteta, a zatim preduzme još gnusan korak ubistvom, a da pritom nije čak ni pokušano ostvarivanje primarnog cilja, koji je navodno bio iznuda otkupa. Obdukcija će razjasniti da li je došlo do pucanja u mrtvo telo ili je mala Vanja bila živa kada je pogođena", kaže Dobričanin.
Zora Dobričanin je objasnila i kako ide procedura izručenja osumnjičenog. Palčo je uhapšen u Turskoj i očekuje se izručenje Severnoj Makedoniji.
"Procedura izručenja zavisi od toga da li osumnjičeni pristaje na izručenje putem pojednostavljenog postupka ili će zahtevati sprovođenje ekstradicionog postupka. Ona će biti saslušan pred istražnim sudijom, koji će ga obavestiti da je zemlja njegovog državljanstva zainteresovana zbog određenog krivičnog dela. Okrivljeni tada ima mogućnost da pristane ili odbije izručenje, uz uslov da se predoče dokazi koji će biti dostavljeni zemlji u kojoj je priveden. Ova procedura može potrajati do godinu dana, čak i u slučaju pojednostavljenih postupaka koji obično traju od dva do četiri meseca. Ukoliko osumnjičeni odbije izručenje Makedoniji, ističući bezbednosne razloge, dužan je da dokaže da mu je bezbednost ugrožena. Sud može ipak odlučiti za ekstradiciju, nakon čega osoba ima pravo na žalbu. U žalbenom postupku odluka može biti poništena, a konačnu odluku donosi Ministarstvo pravde zemlje u kojoj je osoba pritvorena. Iako svi sudski organi mogu podržati izručenje, konačnu odluku donosi Ministarstvo pravde.
Istraga do kraja zahteva ključnu ulogu pojedinaca kako bi se osigurao integritet zakonitih dokaza. Očuvanje kontinuiteta dokaznih činjenica, od mesta zločina do sudnice, predstavlja suštinski element u ostvarivanju pravde. Naročito je važno izbeći narušavanje dokaznog kontinuiteta i kontaminaciju dokaza, što predstavlja zajednički interes svih", zaključila je advokatica Zora Dobričanin.
Kurir.rs/MONDO
Bonus video: