Prelistah juče štampu u nadi da ću videti ogradu ProGlasa od podrške Matije i ljotićevske bratije, ali uzalud behu sve nade moje. Ni „o“ od ograde. Kadija Majić, supotpisnik ProGlasa, čak je lansirao tvit sledeće sadržine, citiram: „Proglas predstavlja konsenzus građana različitih političkih uverenja o temeljnim vrednostima društva i izraz zajedničke rešenosti da nam se ovakvo stanje više nikada ne ponovi. I Miloš Jovanović, Vojislav Mihailović i Matija Bećković podržali su ProGlas.“
Aferim na nacionalno jedinstvo, šta drugo reći. Ipak se tu ima još štošta reći. Npr., da je prihvatanje podrške Matije i ljotićevske bratije garancija da će „ovakvo stanje“ potrajati unedogled, uz napomenu da je Bećković bio jedna od ključnih persona dramatis u zakuvavanju „ovakvog stanja“.
Sada se vraćamo na nastavak kolumne od pre tri dana - odlagan zbog raznoraznih breaking newsova - na moralnu paniku oko Visokog kol-centra i dnevnica za pozivare.
Budući da sam totov u pravnim materijama - a sve češće mislim da sam totov i u svemu ostalom, osim u džaba krečenju - pozivam opozicione pravnike da jasno i glasno navedu šta je tačno nelegalno u postojanju kol-centra i šta je nelegalno u plaćanju devojaka i momaka za rad koji obavljaju.
Kol-centri, fakat, jesu čir na dupetu, muka me, recimo, uhvati kad dobijem poziv od kol-centara raznoraznih internet provajdera koji nude paket od 40 terabajta u sekundi po ceni od pedeset para - na koje, ako nasedneš, rodiš mečku da bi raskinuo ugovor - ali nemam pravog leka. Ako imaš mobilni telefon, ne možeš očekivati da će te zvati samo prijatelji i kol-centri stranaka čiji si simpatizer, ali uvek ti preostaje mogućnost da prekineš neželjeni poziv iliti, kako se u stara vremena govorilo - da zalupiš slušalicu.
Idemo dalje. Plaćanje ovom ili onom dilberu da na glasanju zaokruži broj 55 - pišem 55 zato što na izbornoj listi nema tog broja - tj. prodaja slobodne izborne volje, jeste obostrano moralno odurno, ali čisto sumnjam da je protivzakonito, a pogotovo sumnjam da je u Srbiji (a i šire) nešto neuobičajeno. Ako grešim, pravnici, ne oklevajte, prosvetlite nas.
Zašto se - pitam ja vas - protiv Visokog kol-centra, umesto jadikovanjem, ne boriti opozicionim kontrakol-centrom. Euromahala i na to pitanje ima spreman odgovor: opozicija nema para. Ali i ja imam pitanje. Koji qwrz tražiš u politici ako nemaš para? Ko nema para, taj ni u kafanu ne ulazi, kamoli u politiku. Ne sporim da među dilberima koji nemaju para za kafanu ima puno dobrih i dragih ljudi, ali dobrotom i dragošću ne možeš platiti račun.
Zanemarimo li na trenutak slatke političke reči, obrni-okreni, politika je preraspodela para, to je tako svugde i zauvek će tako biti. Ali u dobro organizovanim državama vladajuća politika je da kažemo berzanski broker, a ne vlasnik kapitala. Zahvaljujući našim posebnostima, kod nas je obrnuto. Pa i obrnutije. Vladajuća politika nije samo vlasnik kapitala nego je i zavod za zapošljavanje, i bankomat, i sportski sponzor, i filmski producent i još tušta i tma stvari koje nisu u opisu vladajućih političkih poslova. Prekardaših. Toliko za danas.