Sredinom maja ratne 1992. godine cela banjalučka regija pa sve do Knina, Benkovca i Obrovca, sa više od milion stanovnika, bila je u okruženju. Bili su to dani puni straha i velike nezivesnosti. Nije bilo struje, goriva, u zdravstvenim ustanovama ponestajalo je lekova i sanitetskog materijala.Bolnice su ostale i bez kiseonika, nije bilo ni tečnosti za hemodijalizu bubrežnih bolesnika.
Najkritičnije stanje bilo je u banjalučkom porodilištu, gde je preko bio neophodan kiseonik za inkubatore u kojima su bile bebe. Tadašnji gradonačelnik Banja Luke uputio je aple za pomoć putem radija, televizije, organizacije UNICEF, kao i preko ostalih međunarodnih humanitarnih organizacija... Međutim, svetski moćnici su se od tih apela oglušil.
Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banja Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe i industrijski kiseonik, kojeg su dobili od VRS, to nije bilo dovoljno da se bebe spasu. U takvoj situaciji postojala su samo dva izlaza: ili se prepustiti na milost i nemilost neprijatelju ili krenuti u 41 borbu za put života.
Na konferenciji za novinare u Press centru 1. Krajiškog korpusa VRS se saznalo da su Crveni krst Srbije i Kolo srpskih sestara obezbedili velike količine tečnosti za hemodijalizu i kiseonik u bocama koji se nalazi na aerodromu Batajnica, ali da zbog zabrane letenja kroz vazdušni proctor iznad BiH ne može da bude dopremljen na aerodrom Mahovljani.
- Ne postoji ni jedan tehnički ili bezbednosni razlog za sprečavanje dotura humanitarne pomoći vazdušnim putem. Aerodrom Mahovljani je tehnički opremljen za prihvat najvećih aviona transportne avijacije. Let na maršruti od Beograda na visinama preko 5 kilometara je potpuno siguran jer niko sem nas nema raketne sisteme za dejstvo na letilice na tim visinama, a za zonu sletanja mi garantujemo sigurnost. Odluka o zabrani dotura humanitarne pomoći je čisto politička, a pošto izaziva umiranje nemoćnih optužujem one koji su je doneli za zločin protiv čovještva, izjavio je posle konferencije za novinare zamenik komandanta V i PVO general Božo Novak za TV Banjaluka.
Akcija počinje
Posle održavanja konferncije za štampu general Ninković komadant V i PVO VRS naredio je da se helikopterima V i PVO VRS organizuje prevoženje boca sa kiseonikom i tečnosti za hemodijalizu iz Batajnice jednim helikopterom za Banjaluku.
Za taj delikatan i veoma važan zadatak određena je bila posada u sastavu kapetan Darko Mijatović i poručnik Dušan Četković kao piloti. U pratnji su se nalazili kapetan Grmuša koji je sa puškomitraljezom osmatrao kroz otvorena vrata helikoptera spreman da trenutno dejstvuje usled delovanja neprijateljske vatre. U pratnji se nalazio i general Novak, kao i aviomehaničari. Posada je posle preletanja Ozrena letela 25 minuta na ekstremno maloj visni iznad Konjuha i Zvijezde dodirjući letelicom vrhove crnogorice, pa obrušavanje niz padinu i prelazak u penjanje uz kloparanje elisa kao da će u trenutku da se polome. Piloti su letelicom pratili reljef. Helikopter u sastavu V i PVO VRS nisu bili oklopljeni i mogli su biti oboreni puščanom vatrom svakog trenutka. Kada se letelica dočepala Romanije prešlo se u normalni režim leta do Batajnice.
Pošto se helikopter spustio na Batajnicu, posada je otišla u hangar u kome se nalazilo nekoliko desetina čeličnih boca sa kiseonikom i stotinjak plastičnih kanistera tečnosti za hemodijalizu. Posada je tom prilikom na Batajnici upoznala predsednicu Kola srpskih sestara Kundajica Divnu i predsednika republičkog odbora Crvenog krsta Srbije, kao i posadu čuvenog transportnog aviona “ Kikaš”, koji su bili ogorčeni pošto im je zabranjeno da dopreme humanitarnu pomoć.
Pilot Steva Popov je tom prilikom tad rekao generalu Novaku da je u avionu “ Kikaš” 40 tona sredstava, da je nekoliko puta molio i zahtevao dozvolu da poleti, ali je nije dobio. On je rekao i da je jednom doneo odluku da poleti. Na pragu Poletno-sletne staze pre poletanja mu se javio komandant RV i PVO SR Jugoslavije general Božidar Stevanović, koji je naredio da vrati avion na stajanku, a ako poleti da će narediti jedinicama PVO da ga obore..
Za to vreme, na Batajnici oko helikoptera koji je doleteo iz Banjaluke okupilo stotinjak ljudi, žena i dece, koji su hteli da uđu u helikopter i da prelete u Banjaluku. Vojna policija posle donesene odluke komandanta baze masu civila udaljila od helikoptera na 50 metara. Sa okupljenima je krenulo ubeđivanje da je let smrtno opasan i da moraju da sačekaju da se završi operacija “ Koridor”, kada će biti omogućen njihov povratak kućama. Ljudi su bili neumoljivi, pa je zbog toga general Ninković odobrio a se u helikopter ukrca 10 osoba, i oko 2 tone kiseonika i tečnosti za dijalizu i da se letelica vrati u Banjaluku, a da će narednog dana na Batajnicu biti poslata još dva helikoptera, što ranije nije bilo planirano kako bi ukupna količina prevezenih sredstava bila tri puta veća od planiranih. Zbog toga je bilo i nezadovoljstva jer se na uštrb neophodnih sredstava ukrcavaju ljudi, ali se sve ubrzo smirilo.
U udarnom terminu Dnevnika 2 na TV Beograd tada je objavljena informacija o umiranju banjalučkih beba što je srpsku javnost diglo na noge.
Narednog dana kako je general Ninković naredio na Batajnicu su doletela dva helikoptera. U prvoj letelicu posadu su činili piloti Mijatović i Ćetković, a u drugom Zdravko Volaš i kapetan Ratko Tomić, kao i podoficiri aviomehaničari koji su bili deo ove humanitarne misije.
Po sletanju veliki broj civila je opet navalio po istom metodu da se dočepaju helikoptera, zbog čega je vojna policija morala da interveniše. Izdato je odobrenje da u svaku letelicu se primi po pet cvila i tri tone medicinskih sredstava. Posle poletanja sa Batajnice, helikopteri su sleteli na aerodrom Ponikve.
Poletanje je bilo izvršeno protrčavanjem, zapravo da se helikopter ne diže iz mesta u vis pa prelazi u horizontalni let, nego helikopter kao avion uzima zalet po poletno-sletnoj stazi i kad dostigne potrebnu brzinu lagano se odvaja od nje. Razlog ovakvog poletanja najverovatnije je ležao zbog ređeg vazduha, pošto se aerodrom Ponikve nalazio na većoj nadmorskoj visini.
Oba helikoptera su uz zaglušujuću buku odvojila od pite i preletala preko Drine, usledila je Romanija koju su preleteli sasvim bezbedno dok nije stigla Zvijezda kada je usledilo obrušavanje sa velike visine, i prelazak na esktremno niski let, pa opet propinjane, pa spuštanje i tako punih 25 minuta uz kloparanje elisa. Letelice su inače bile ukrcane do propisane granice nosivosti sa maksimalnim opterećivanjem. Mnogi su se pitali hoće li letelice izdržati ili će se polomiti i uništiti pod pritiskom tereta bez bilo kakvog dejstva neprijatelja.
Kada su helikopteri napustili Konjuh prešlo se na let na sigurnoj visni prema aerodromu Mahovljani. Preživele bebe su zahvaljujući pilotima helikoptera VRS dočekale spas sa neba zahvaljujući hrabrim pilotima i aviomehaničarima V i PVO VRS koji su odlučili za ovaj riskantan i veoma hrabar let na relaciji Mahovljani- Batajnica.
(Kurir.rs / Andrej Mlakar)
Bonus video: