Pre hiljadu godina, kaže Basara, etički kodeks afričkih plemena bio je sadržan u maksimi: „Loše je kad nama ukradu krave i siluju žene, a dobro je kad mi to uradimo njima“. Deset vekova kasnije, i 7.000 kilometara dalje, u Beogradu, Marinika Tepić nije se u shvatanju moralno ispravnog i neispravnog odmakla ni za nokat.
Bili smo proteklih dana svedoci zgražavanja opozicionih stranačkih lidera i takozvanih nestranačkih komentatora zbog navodno ekskluzivne vesti o postojanju kol-centra iz kojeg aktivisti SNS kontaktiraju s potencijalnim glasačima. Kažemo „navodno ekskluzivne“ jer su je Šolakovi mediji tako predstavili, iako je reč o dobro znanoj dugogodišnjoj praksi svih stranaka koje to sebi mogu da priušte. Tako je, recimo, Dobrica Veselinović na Instagramu objavio video-zapis iz kol-centra Zeleno-levog fronta. Sve je, na tehničkom nivou, kao u centru SNS: aktivisti sa slušalicama, monitori... Osim što veruju da su oni moralno superiorni u odnosu na SNS. Jer nisu njihove krave i njihove žene u pitanju.
Ali to ni izdaleka nije sve.
Nema ko se sa opozicione strane, od Šolakovih novinara, preko govornika na letošnjim protestima, do stranačkih prvaka, nije očešao o „krezube pristalice SNS“. Na stranu uobraženost koja se ovime demonstrira - kao da u izvesnim godinama broj zuba ne zavisi samo od ekonomskih prilika: neko nema za stomatologa, neko ima i za kokain i kurve - ovakav stereotip nema veze se stvarnošću. Jednostavnije rečeno, prosto nije moguće da je više od pola Srbije takvo...
Neodvojivi deo ovog narativa je mit o botovima - aktivistima koji su plaćeni da na društvenim mrežama agituju za Vučića. Toliko je često ta priča ponavljana da su „SNS botovi“ poprimili mitske osobine: nevidljivi su, ima ih milijardu, i oni svojim delovanjem održavaju Vučića na vlasti. I ovde smo, međutim, svedoci onog čobanskog shvatanja morala.
Prekjuče je obelodanjena prepiska botova „Srbije bez nasilja“. Izvesni „koordinator za Novi Beograd“ daje uputstva:
„Juče sam bio s Marinikom, kaže da sada do izbora pojačamo maks ako je moguće. Znam da mi držimo 95 odsto Tvitera, ali reci ljudima da još jače gaze po Vučiću, neka slobodno vređaju jače...“ Ima toga još, ali nam pristojnost nalaže da izostavimo instrukcije o napadima na porodicu predsednika Srbije i šta da se o njemu lično piše. Jer, šta kaže Marinika?
SNS botovi su krezavi i loši, a naši su dobri i imaju sve zube... Ali ne psuju kroz njih, nego punim ustima. Kad Đilasova deca plaču što neko njihovog oca naziva lopovom, to je loše. Kad za Vučićevu decu pišu da im Vučić nije otac, to je dobro. Kad pišu da on nije sin svog oca, to je isto dobro...
Ostaje nejasno šta je svrha ovakve kampanje, osim potreba, možda i nesvesna, da se protivnik dehumanizuje i poništi kao biće, kad već ne može politički da se pobedi. Što, naravno, ne uspeva, već za posledicu ima samo gomilanje blata u javnom životu. Kroz koje će doći i po naše krave i naše žene, kad i na njih - to je neumitni zakon prirode - dođe red.
N. N.