Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom prepodobnom Alimpiju Stolpniku, svecu koji je mnogim porodicama krsna slava.
U pitanju je jedan zaista neobičan svetac, hrišćanski asketa koji je dobar deo svog života proveo je u postu i molitvi, pa zato I ne treba da čudi što su mu posvećeni brojni hramovi i u pravoslavnom i u katoličkom svetu.Rođen je, kako se pretpostavlja, 522 godine u Hadrijanopolju, a od malih nogu bio je predan Bogu. Služio je u crkvi, prvo kao ekonom, a posle kao đakon. No, premda je bio veoma voljen u narodu, Alimpije je žudeo za usamljeničkim životom, zbog čega se je za svoj dom odabrao jedno grčko groblje, koje su ljudi izbegavali, jer se verovalo da se na njemu pojavljuju demoni.
Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), gde je prema predanju proveo 53 godine, na vrućini i hladnoći, kiši i vetru. Zbog toga je i dobio nadimak stolpnik. Ljudi su mu se u početku smejali, da bi posle počeli da veruju da ima isceliteljske moći i dolazili su kod njega po savet i pomoć. Pored stuba su podignuta dva manastira - muški i ženski, a sveti Alimpije je napisao propise po kojima su se ponašali monasi i monahinje. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.
Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.
U našem narodu se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga sutra treba otići u crkvu što ranije kako bismo čitave naredne godine bili zdravi. Takođe, sveti Alimpije se smatra i zaštitnikom stoke, te se u narodu veruje da je na njegov dan nikako ne treba uprezati. Pored toga se izbegava kravlje meso. U istočnim krajevima Srbije se nikako na sto ne iznosi teletina, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir.
Kurir.rs