NOVI PODVIG SVETSKIH RAZMERA LEKARA INSTITUTA "DEDINJE": Prvi put u Srbiji pulsnom energijom savaladali najčešću aritmiju srca
Uspeh i napredak u dostignućima ekipe Odeljenja za elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" odjeknuo je i danas, samo sedam dana nakon što su osvojili evropski tron, uradivši čak 16 kriobalon kateterskih ablacija atrijalne fibrilacije - jedne od najčešćih srčanih aritmija.
Po prvi put u Srbiji, danas su ekipe elektrofiziologa, sestara, instrumentarki i tehničara Instituta "Dedinje" u saradnji sa kolegom, šefom Elektrofiziologije u bolnici "Alfrid Krup", dr Karsom Nevenom iz Nemačke, kod tri pacijenata starosti od 45 do 70 godina, primenili najnoviju inovativnu metodu u lečenju atrijalne fibrilacije. Pulsnim talasima, srcima ovih pacijenata, vratili su normalan ritam. Pacijenti se dobro osećaju, a već sutra će biti otpušteni kućama.
Prema rečima lekara koji su izveli ovu intervenciju, dr Milosava Tomovića, dr Dejana Kojića i dr Velibora Ristića, da se i pored najvećih napora pomogne pacijentima sa poremećenim srčanim ritmom, značajan broj pacijenata nema priliku da dobije ovu vrstu terapije, jer je mali broj centara koji ima visoko edukovano osoblje i najnoviju tehnologiju koji su potrebni za rešavanje ovog zdravstvenog problema.
"Pre samo sedam dana, ekipa Odeljenja za elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta 'Dedinje', uradila je rekordnih 16 kriobalon kateterskih ablacija atrijalne fibrilacije, u želji da se pomogne što većem broju pacijenata, ali i da pokažemo da su efikasna organizacija i dobro rukovođenje ključni faktori u postizanju uspeha u pružanju medicinskih usluga našim pacijentima. U lečenju atrijalne fibrilacije, do sada su u našoj zemlji korišćena dva glavna izvora energije i to radiofrekventna energija, koja zagrevanjem tkiva dovodi do oštećenja delova srčanog mišića koje stvara i održava aritmiju, kao i kriobalon tehnologija, koja zamrzavanjem tkiva ispod -40 stepeni dovodi do sličnog efekta. Ove vrste energije nazivamo termalnim, što znači da promenom temperature tkiva dolazi do izmene funkcije srčanog mišića. Ukoliko se izvode u visoko specijalizovanim centrima, kao što je naš Institut 'Dedinje', intervencije su povezane sa nižim rizikom od komplikacija, ali koje, bez obzira na mali procenat javljanja, ipak postoje. Da bi još više smanjili mogućnost neželjenih događaja, naučnici su otkrili novu netermalnu tehnologiju - energiju pulsnih talasa, koristeći kratke pulseve električne energije, koji dovode do oštećenja mišića bez promene temperature tkiva. Primećeno je da ovakva vrsta energije ima visoku specifičnost za srčani mišić i da ne dolazi do poremećaja funkcije i ugožavanja okolnih struktura kao što su krvni sudovi, nervi i tkivo jednjaka, a koji mogu pokazati promene u toku primene drugih vidova energije", objašnjava načelnik Odeljenja za elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta "Dedinje" elektrofiziolog dr Milosav Tomović i naglašava da je, i pored još niže stope neželjenih događaja, primećeno da se korišćenjem energije pulsnih talasa intervencija može još brže i sigurnije izvesti, te kod jednostavnijih slučajeva može biti završena i do maksimalnih 45 minuta, otvarajući, pri tom, vrata mogućnosti da se još većem broju pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom na ovaj način značajno pomogne.
"Rezulati prvih studija ukazuju da je ova metoda komparativna sa drugim izvorima energije i da nakon godinu dana, najmanje 78 odsto pacijenata neće imati novu epizodu atrijalne fibrilacije i pridruženih aritmija. Ovo je još jedan udruženi napor stručnjaka naše ustanove da se liste čekanja maksimalno skrate i daje poruku da Institut poseduje logistiku i volju da učestvuje u lečenju svih kardiovaskularnih bolesnika", kaže predsednik Radne grupe za aritmije Udruženja kardiologa Srbije, elektrofiziolog dr Dejan Kojić.
Timovi lekara Instituta "Dedinje" ne prestaju da postavljaju visoke standarde u pružanju vrhunske zdravstvene nege, te su uvođenje novih tehnologija i primena savremenih procedura, po čemu je inače prepoznatljiv, siguran put ka postavljanju Srbije na mapu zemalja koje koriste najsavremenije pristupe u lečenju kardiovaskularnih bolesti, ali i jedan od načina da se naglasi značaj ulaganja u dalja medicinska istraživanja.
Kurir.rs
Bonus video: