Jedan čovek – jedan glas, to je osnovno načelo demokratije.
Glas svakog čoveka podjednako se računa, pa za kog se čoveka izjasni više ljudi, on je pobednik – na izborima za mesnu zajednicu, lovačko društvo, opštinu, državu… Tako je oduvek bilo i tako će i biti, ako ćemo demokratski.
ProGlas srpske opozicije, angažman nekih pojedinaca istaknutih u javnom životu, bio je pokušaj da se ovaj princip izigra. Srpska opozicija, svesna da u brojanju glasova neće dobro proći, da nema većinu, izmislila je važnije i manje važne glasove. Neće da se broje glasovi, nego zubi u glavi.
Kao, ne mogu da se računaju isto glas krezubog radnika iz Surdulice i glas Cece Bojković. Njeno mišljenje i njena podrška vrede mnogo više.
Šesnaest uglednih pokretača ProGlasa – tri akademika, četiri profesora univerziteta, dva glumca, jedna novinarka… – podržava Đilasa, to je kao šesnaest neuglednih hiljada za Vučića.
A onda u petak bude objavljen spisak preko dve hiljade javnih ličnosti koje podržavaju Vučića. Akademici, profesori, lekari, glumci… Zlatnih medalja koje su osvojili svetski šampioni u sportu, treneri i igrači koji su podržali Vučića više nego što neke partije Đilasove koalicije imaju članova!
I šta ćemo sad?
Kako ćemo sad da računamo glasove? Po ugledu, po glavi ili po zubima? Komplikovana je računica: na jednoj strani zubi, ruke i noge pokretača ProGlasa, na drugoj ordenje heroja s Košara, potpisnika podrške predsedniku Srbije.
Kako se to broji?
Bila je priča da Vučić svoje glasače kupuje za sendviče. Čime je kupio Nikolu Jokića, čiji je kućni budžet veći od budžeta polovine srpskih ministarstava? Da ne licitiramo drugim imenima…
Ovim će se „Vučićevim“ spiskom narednih dana baviti analitičari i kolumnisti Šolakovih televizija i taboloida. Sigurno će mu naći četiri hiljade mana. I sigurno će osporavanje spiska trajati sve do izbora.
A onda dolazi 17. decembar – dan istine!
Iako Šolakovi mediji najavljuju nemire, pa tako Nova pita svoje sagovornike: „Hoće li građani Srbije 18. decembar dočekati u svojim domovima ili na ulici?“, tog dana će se Srbija mirno – jer Srbija je velika, nije bara koju mogu da zamute jedan tajkun i nekoliko političara čija je ambicija veća od mogućnosti – izjasniti za koga je.
U praksi, demokratija izgleda ovako: i Smiljan Banjac i Ivan Ivanović, koji podržavaju Đilasovu listu „Srbija bez nasilja“, imaju po jedan glas, koliko i trener Mirioslav Muta Nikolić i košarkaš Boban Marjanović, čija su imena na spisku za Vučića…
Kad se sve sabere, onaj ko bude imao više glasova, proglasiće pobedu. Prosto je.
Reporteri Nove trebalo bi svoje sagovornike da pitaju: „Da li će vam 18. decembra biti žao ili će vam biti krivo?“
Kurir.rs/N.N.
Bonus video: