Države članice i Evropski parlament postigli su preliminarni dogovor o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, prvom pokušaju u svetu da se reguliše tehnologija koja se brzo razvija na sveobuhvatan, etički zasnovan način.
Dogovor je na političkom nivou postignut u petak uveče nakon razgovora koji su trajali ceo dan i usledili nakon neuspešnog maratona između srede i četvrtka popodne. Ukupno, ceo pritisak je trajao više od 35 sati.
Proboj je usledio usred agresivnog lobiranja od strane Big Tech-a i start-up kompanija, oštrih upozorenja civilnog društva i intenzivnog nadzora medija, jer bi zakonodavstvo iz Brisela moglo veoma dobro uticati na slične regulatorne napore širom sveta.
"Istorijski! EU postaje prvi kontinent koji je postavio jasna pravila za korišćenje veštačke inteligencije", rekao je Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište, proslavljajući taj trenutak na društvenim medijima.
#AIAct je mnogo više od pravilnika - to je lansirna platforma za startapove i istraživače iz EU da predvode globalnu trku veštačke inteligencije.
Pregovori su bili teška borba između vlada i zakonodavaca oko niza veoma složenih i tehničkih pitanja.
Nakon što je u četvrtak postignut provizorni kompromis za obuzdavanje osnovnih modela koji pokreću chat botove poput OpenAI-ovog ChatGPT-a, razgovori u petak imali su snažan fokus na korišćenju biometrije u realnom vremenu, uključujući prepoznavanje lica, u javnim prostorima.
U središtu debate bilo je pitanje da li državnim organima treba dozvoliti da koriste biometrijske sisteme sa AI koji mogu da identifikuju i kategorišu ljude na osnovu osetljivih karakteristika kao što su pol, rasa, etnička pripadnost, vera i politička pripadnost, kao i sistemi prepoznavanja emocija.
U svom zajedničkom mandatu, poslanici EP su rekli da su ove prakse "nametljive i diskriminatorne" i da bi stoga trebalo da budu zabranjene na teritoriji EU. Države članice su, međutim, imale sasvim drugačije mišljenje i tvrdile su da su izuzeci za sprovođenje zakona neophodni da bi se ušlo u trag kriminalcima i sprečile pretnje nacionalnoj bezbednosti.
Francuska je ranije ove godine odobrila zakon kojim se omogućava korišćenje biometrijskog nadzora tokom Olimpijskih i paraolimpijskih igara u Parizu 2024. godine, što je potez za koji je Amnesti internešenel rekao da "podriva tekuće napore EU da reguliše veštačku inteligenciju".
Sukob između nacionalne bezbednosti i osnovnih prava apsorbovao je većinu energije u petak. Španija, sadašnji nosilac rotirajućeg predsedavanja Savetom, imala je težak zadatak da predstavlja 27 država članica i da održi jedinstven front.
Pregovori su prekinuti dugotrajnom pauzom koja je omogućila poslanicima da međusobno razgovaraju o zahtevima španskog predsedništva. U međuvremenu, naučnici i aktivisti su na društvenim mrežama pozvali poslanike da se odupru izuzecima za sprovođenje zakona.
Na kraju su Parlament i Savet uspeli da pronađu način da zakrpe svoje razlike i odnesu pobedu.
Detalji sporazuma nisu bili odmah dostupni.
S obzirom na složenost ovog pitanja, kompromis koji je proizašao iz dugotrajnih razgovora verovatno će zahtevati dalje konsultacije i fino podešavanje kako bi se došlo do dela zakona koji je u potpunosti prihvatljiv za sve strane za stolom.
Kada zakonski tekst, koji obuhvata stotine stranica u člancima i aneksima, bude ponovo napisan, biće poslat Evropskom parlamentu na novo glasanje, nakon čega će zemlje u Savetu dobiti konačno zeleno svetlo.
Očekuje se da će se glasanje održati početkom 2024. Zakon će tada imati grejs period pre nego što postane u potpunosti primenljiv 2026. godine.
Kurir.rs/Blic