Glumcu Borisu Isakoviću prošle nedelje uručena je nagrada Dobričin prsten, koju za životno delo dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije. Sa samo 56 godina ovaj profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 35. je laureat ovog uglednog i najvišeg staleškog priznanja.
- Nagrade dolaze u pravom trenutku. Kad sam bio mlad, možda sam bio i nestrpljiv, priželjkivao ih i želeo, a sada sam u ovim godinama shvatio da čovek mora da ima dovoljno odgovornosti prema sebi, jer život drugačije neće ponuditi nagradu. I nudi vam samo što možete podnesete u trenutku. Sada sve ovo dobro podnosim - počeo je razgovor glumac, koji se u glumu zaljubio još kao dete.
Prvu ulogu dobio je slučajno, kada su baš njega iz TV Novi Sad sa čuvenim rediteljem Petrom Latinovićem na čelu izabrali da igra s Mikom Antićem u jednoj dečjoj emisiji o tome kako nastaje pesma. Veliki pesnik mu je pokazao kako su nastali stihovi za čuvenu "Plavu zvezdu".
Glumac često voli da pogleda te svoje prve scene s velikim Mikom Antićem.
- Setim se tog dečaka i trudim se da ne bude zapostavljen. U njemu tražim utočište, jer on i ja smo i dalje zajedno. Nisam ostvario još mnoge njegove želje. Međutim, rad na sebi i učenje nikad ne prestaju. I mali dečak i ja imamo još mnogo toga da prođemo da bismo razumeli jedan drugog. To se odnosi i na privatni život, u kome treba još toliko toga savladati, ali i na profesionalni - dodaje umetnik.
Poslednjih godina igrao je na filmu i televiziji i istorijske ličnosti: Ratka Mladića u filmu "Quo Vadis, Aida" i Slobodana Miloševića u seriji "Porodica", što bi malo ko od glumaca prihvatio. Danas ga gledamo u seriji "Znam kako dišeš" na HBO i u domaćim bioskopima u filmu "Lost Country".
- Imao sam ogromnu sreću da od početka karijere radim s velikim umetnicima. Prvo mi je tajne ovog posla otkrio moj profesor Bora Drašković, a kasnije smo zajedno radili i film "Vukovar, jedna priča". Tu je bio i Ljubiša Ristić, kod kog sam još kao nesvršeni student dobio da igram te važne i glavne uloge u KPGT, gde sam stasao kao glumac. Kasnije su došli Egon Savin i Dejan Mijač. Kako neki od njih odlaze polako, osećam se na trenutke sve više usamljeno. Zajedno su mi pomogli da za svoju glumu uzmem ponešto od svakog od njih - iskren je Isaković.
Borisova najveća podrška je, pored dece i oca, i supruga i koleginica Jasna Đuričić.
- Jasna i ja se dobro nadopunjujemo i imamo sličan odnos prema poslu. Oboje se uvek trudimo da ne odemo u površnost i neka laka rešanja, da se ne dodvoramo publici, već da joj nudimo samo kvalitet - opisuje glumac i ne skriva da su njegovoj generaciji mnogo značili Voja Brajović, ali i Dragan Nikolić, Branko Cvejić i Josif Tatić.
- Neki od njih više nisu tu, ali su i dalje u meni - zaključio je Isaković.
Kurir.rs/ TV Ekran Ljubomir Radanov
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: