Na kraju „Munja“ izigrani negativac Gojko Sisa u besu poručuje onima koji su ga nadmudrili: „Najebaćete! Najebaćete!“… dok publika umire od smeha jer zna da bitanga preti u prazno, da nikom ništa neće moći.
Ali, to je film, komedija… Kad Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od lidera liste „Srbija bez nasilja“ u završnici izborne kampanje poruči protivnicima da će im se svima osvetiti ako dođe na vlast, to je nevesela stvarnost.
- Sve koje nakon izbora budu spremni da s Vučićem i Dačićem formiraju nekakvu većinu treba već sada upozoriti da će biti javno obeleženi i za sva vremena upisani kao prevaranti, kojima treba doživotno oduzeti pravo da se bave politikom – poručuje ovaj čovek koji je u politiku ušao kad mu je propao biznis sa malim hidroelektranama.
Bežeći od bankrota i motike, hleb je našao u „ekološkom aktivizmu“, što ga je dovelo i u poslaničke klupe.
Nije ovo što je uradio Ćuta incident - pretnje političkim oponentima postale su manir opozicionara koji su letos šetali beogradskim ulicama. Na ovaj ili onaj način, maltene svi stranački prvaci pokušavali su da nadmaše Jovu Bakića koji je u vreme protesta pod parolom „Srbija bez nasilja“ sa Šolakove TV Nove poručio predstavnicima vlasti da će ih juriti po ulicama i da će pred njim i drugovima morati da skaču u reku!
S obzirom na realni odnos snaga na političkoj sceni Srbije, ovo što sada radi Ćuta (Bakića prepuštamo njegovim ličnim demonima, nije njemu lako…) liči na uplašenog čoveka koji noću ide kroz šumu pa zviždanjem rasteruje strah. Ali otvara neka pitanja od značaja šireg od prostora na skupštinskoj klupi potrebnog da tu uglavi svoju zadnjicu.
Svima su sa Đilasove liste usta puna „evropskih uslova“ za izbore, pa bi neko od njih građanima trebalo da objasni kako se ovakav postizborni teror koji najavljuje Ćuta uklapa u takvu agendu. Da li je vrištanje „Najebaćete!“ na građane koji ne bi da zaokruže „Srbija bez nasilja“ pritisak na izražavanje slobodne volje ili nije?
I kako uopšte ova Ćutina i druge pretnje koje smo slušali doprinose demokratizaciji Srbije koju nam „Srbija bez nasilja obećava“? Izbori koji će biti održani 17. decembra nisu ni prvi ni poslednji, glasaće se opet, jer u demokratskim društvima vlast je smenjiva i zavisi od podrške koju uživa u narodu. Ali, koja će vlast pristati da se mirno povuče ako joj se preti bacanjem u reku ili „doživotnim obeležavanjem“ i opštom robijom? I nju, naime, čine samo ljudi…
Svojom najavom terora nad poraženim političkim protivnicima, Ćuta polje na kojem se odvija politički život Srbije brazda i deli dubokim, neprelaznim rovovima. Demokratija je, u svojoj suštini, razmena mišljenja, a ne dovikivanje iz šančeva.
Sve je ovo, međutim, za našeg nesuđenog vlasnika male hidroelektrane puka teorija, previše apstraktno i nerazumljivo. Njegova je mudrost - mudrost zidnog prekidača za struju: isključeno i uključeno. On poznaje samo dva stanja: ili je najebao ili će neko od njega najebati.
I ovih dana je svestan da će mu se 17. decembra desiti ono prvo.
Kurir.rs/N.N.
Bonus video: