PENZIONERKA NEVENKA SA 69 GODINA ZAVRŠILA TREĆI FAKULTET U ROKU: Sa studentima sam se osećala "kul", a profesorima jedno ZAMERAM
Penzionerka Nevenka Balanešković iz Knez Sela kod Niša ima nepunih 70 godina, a sa 65 je upisala francuski jezik i književnost i u junu ove godine diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nišu! Posle završenog nemačkog i engleskog jezika, upisala je i treći fakultet 2019. godine, i to na budžetu, a završila ga je s prosečnom ocenom 8,50.
- Suprug i ja smo Niš napustili da bismo mogli da izgradimo svoju kuću, koja je jedna od šest jedinstvenih solarnih kuća dizajniranih u Jugoslaviji početkom 80-ih godina. Nemački jezik sam upisala posle gimnazije, 1973, a diplomirala 1977. Odmah sledeće godine upisujem i engleski, ali diplomirala sam tek 1988, jer sam u međuvremenu počela da radim u Elektronskoj industriji u Nišu, a imala sam i neke zdravstvene probleme.Francuski sam upisala 2019. i diplomirala u junu ove godine. Diplomirala sam na Odseku za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, a u Nišu na Filozofskom fakultetu na departmanima za anglistiku i romanistiku - kaže za Kurir Balaneškovićeva, koja ističe da voli jezike i da je odluku o upisu na treći fakultet donela spontano:
- Latini kažu "Kocka je bačena", Amerikanci "Pani je pao", a mene studije nisu ništa koštale, osim što će diploma biti priličan izdatak. Mužu sam samo rekla: "Ja sam odlučila, a ti ćeš se složiti."
A što da ne?!
Nevenka ističe i da se za upis na treći fakultet nije spremala.
- Francuski sam učila još u gimnaziji kao drugi jezik i jednog dana mi je palo na pamet da počnem da učim taj jezik koji sam oduvek volela. Zato sam otišla na Francuski institut. Sticajem okolnosti pridružila sam se grupi za konverzaciju i tu ostala dve godine. Odluka da studiram je doneta više u šali, s pitanjem "A što ja ne bih studirala francuski?!" na poslednjem času - priča Balaneškovićeva, koja je radila i kao stručni prevodilac i nastavnik u školi, a sada prevodi pesme s francuskog i nemačkog.
Prema njenim rečima, prvi dani na fakultetu su joj ostali u lepom sećanju.
- Beograd, grad koji sam volela više od Niša. Snovi o budućnosti i svest da sve mora da se položi u roku, s obzirom na to da sam bila treće dete u radničkoj porodici. Kad sam upisala treći, bila sam već u penziji, završila sam i trogodišnji naporni rad u jednoj privatnoj školi i užasno se bojala toga - šta ću sada da radim. Na fakultetu sam se osećala "kul", sasvim okej, što bi rekli mladi - smeje se Nevenka i nastavlja:
Kontakt sa svetom
- Od profesora je bila samo jedna reakcija na koju sam oćutala: "Jao, pa zar opet školska klupa, uzmite muža pod ruku pa negde otputujte!" Prećutala sam da sam upravo s mužem, a nekad i bez njega, proputovala 12 zemalja Evrope i Bliskog istoka. S kolegama studentima sam uvek postupala korektno i sa uzajamnim poštovanjem. Što god je trebalo, uvek smo jedni drugima izlazili u susret.
Inače, Nevenka kaže i da je učila i rumunski jezik dve godine kao treći jezik, fakultativno, dok je studirala nemački:
- Kad sam otišla u penziju, dve godine sam posvetila arapskom, najpre dva kursa, a onda sama, jer se grupa osula pa nismo mogli da nastavimo. Jezici mi znače kontakt sa svetom, sa drugim kulturama. Mladima bih savetovala da izaberu ono što vole. To je najvažnije. I da se trude onoliko koliko je u njihovoj moći. Svako ima svoj dar, ne mora to da bude uvek visoko obrazovanje. Važno je da čovek bude zadovoljan onim što postigne.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: