Čuveni bokser Majk Tajson je jednom izjavio da se od najranijeg detinjstva stalno nečega plašio:
“Većina momaka se uplaši i izgubi borbu pre prvog udarca. Ja kada se krećem ka ringu imam vrhunsko samopouzdanje ali sam na smrt uplašen. Uplašen sam od svega, od poraza da budem ponižen ali sam pun samopouzdanja i što sam bliži ringu samopouzdanje je sve veće. Kad uđem u ring ja sam Bog niko i niko ne može da me pobedi. Šetam se po ringu ali nikada ne skidam pogled sa protivnika. Čim vidim znak njegove slabosti, čim pogleda u stranu znam da ga imam. I kada dođe na sred ringa i dalje me probada pogledom kao da nije uplašen, ali je već načinio grešku i oborio je pogled na tren. Moj protivnik će se boriti prve dve tri runde ali znam da sma mu već slomio duh."
Mnogi će vam reći da su borilački sportovi simbioza smirenosti uma odnosno emotivne inteligencije i fizičke spremnosti. Strah kao takav je sastavni deo agresije koja se ispoljava kroz zadavanje udarca protivniku i iz straha se crpi motivacija. Njegov san je počeo u malom selu u Vojvodini, kada je kao dečak obećao roditeljima da će biti uzoran đak ako mu dozvole da se bavi kikboksom i da se bori u ringu.
Kada se prvi put pojavio u ringu okrakterisali su ga kao čudo od deteta, pobede su se nizale, kao i sve teže i kompleksnije situacije koje prate borilačke sportove. Dešavalo se da izmađu dva treninga dnevno nema gde da spava i šta da pojede ali su čelična volja i fokus ka tome da jednog dana bude najbolji pobeđivali glad.
Kako je iz teških materijalnih okolnosti u kojima je odrastao izvukao motivaciju i započeo svetsku karijeru otkrio je Marko Bojković, MMA borac, u razgovoru sa urednicom i voditeljkom emisije Crna hronika Jelenom Pejović.
- Ja sam iz malog mesta, Karavukovo, pored Sombora. Bilo je teško detinjstvo kao i 90 odsto dece koji su iz malog mesta. Nemate vi tu puno opcija. Generalno vas uče da završavate školu. Sam uspeh da vi odete negde da studirate u Novom Sadu ili Beogradu je već velik uspeh. To su ispraćaji i to je ludilo. Kao da ste postigli nešto svetsko. Sport niko nije video, to je svima bila propast. To je kao rekreativno, ali najbitnija je škola. Ja sam, na primer, uvek bio drugačiji. Ja sam do petog, šestog razreda bio odličan đak. Za mene su mislili da ću biti doktor. Bio sam jako inteligentan kad ja hoću. Kad sam ja hteo, ja sam mogao sve - rekao je Bojković.
Sa 17 i po godina Bojković je došao u Beograd.
- Samo sam se jednog dana spakovao i rekao sam, ja idem. Imao sam sto evra u džepu i mislio sam idem pa šta bude. Došao sam tako, par dana sam spavao u Zvezdarskoj šumi na klupi, dok sadašnji trener Icko, koji mi je kao otac, nije to shvatio. Dosta me je motivisalo to što sam upoznao trenera Icka, koji mi je sada već kao otac. Ja njega doživljavam kao oca, a on mene kao sina. Znao sam da će on da mi pomogne, nisam hteo od njega ništa da tražim, jer ja sam tako učen da ne tražim pomoć ili milostinju. Ja sam to tako doživljavao u tom trenutku. Međutim, on je posle par dana, da li mu je neko rekao, dao meni neki stan od njegovog drugara da spavam tamo, pa mi je onda dao svoj stan na kraju. On se iselio iz svog stana i uzeo drugi, da bi ja mogao da uđem u taj stan, u kojem i dan danas živim - rekao je.
Potom se osvrnuo i na to kako je tako mlad došao u Beograd kod trenera Icka i zašto.
- Ja sam se takmičio već u Karavukovu. Išao sam na Balkansko prvenstvo, državno, u Hrvatskoj sam se takmičio. Takmičio sam se za tadašnjeg trenera. Kad sam imao prvo državno takmičenje, otišao sam na takmičenje bez treninga MMA i osvojio ga. Imao sam tri borbe i tri brze pobede. Tu su već videli da sam dosta talentovan, jer su znali su da nisam trenirao. Već tada sam počeo da pravim planove da dođem, ali hteli su sačekam da napunim 18 godina, da mogu da se zaposlim i završim srednju školu. Međutim, posle prvog takmičenja, moj tadašnji trener i ta ekipa tamo su uzeli i zapalili mom bratu auto. Moja braća, starija, su trenirali u nekom drugom klubu, oni su već bili profesionalni borci. Ja nisam toliko bio povezan sa tim čovekom koliko je moj brat stariji - naveo je Bojković i dodao:
- Ja sam od njega i video ovaj sport sa 14 godina i znao sam da ću biti najbolji. Išao sam sa njim na treninge dva puta nedeljno i počeo sam da se takmičim. Imao sam prvo takmičenje nakon 20 dana. Borio sam se s nekim, bio je crni pojas i mnogo iskusniji od mene. Izgubio sam tu na poene, to je bio moj jedini poraz. Plakao sam, kao da sam se ja spremao godinama za to. Moj brat je potom odlučio da napusti taj klub u kome je trenirao i tog trenera. Da bi nastavio svoju karijeru u Švedskoj. Tu su se pojavili prvi problemi. Rekli su mu da ne može da ode iz tog kluba "ti, ako si kod mene, ti si kod mene, ja sam te trenirao, ti si moj borac, nema tu više šta ili ćeš da treniraš kod mene, ili tvoja karijera je završena." Naravno, moj brat nije kukavica, on je rekao, "ne možete mi zabraniti" i otišao je. Mi, naravno, više nismo hteli u tom klubu da treniramo, jer ja sam u tom klubu trenirao samo zbog mog brata.
Potom su otišli u drugi klub, kikboks klub u Veterniku.
- Spakovao sam se i otišao sam kod mog drugara u Veternik, kod mog drugara i kod njegovog trenera, na treninge kikboksa jer ja nisam mogao da ne treniram. Otišao sam u taj klub na prvi trening, i mi smo se uslikali. Bili smo srećni, došli smo u stvarno dobar klub, gde su dobri momci, gde su nas primili. Posle te slike, otišao u teretanu na trening da udarim malo snagu. Tada je došao da me izbaci jedan čovek sa pištoljem. Preneli su mi da mi je zabranjeno da ja ikada više dođem u bilo koji klub ili teretanu zato što sam otišao u drugi klub da treniram. Onda je moj brat dobio poziv od tog trenera, gde mu je on rekao da će sve da nas iseli iz Srbije, da to ne može tako. Da se pozdravimo sa sportom, da nema više za nas borilačkog sporta. Da, ako hoćemo da se vratimo kao njega, to može, a ovako ne može. Naravno, mi smo rekli da neće nam niko ništa da brani. Međutim, nismo hteli da pravimo problem tom treneru kikboksa jer je tu bio na udaru. Pitali smo ga samo da li on ima nekoga da nam preporuči. On je rekao da ima jednog super trenera iz Beograda, Icka, mog sadašnjeg trenera, i rekao da će nas povezati sa njim - rekao je.
Ostatak ispovesti Marka Bojkovića možete pogledati u videu ispod:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/L.V.
Bonus video: