Jedna od najbesmislenijih ujdurmi koje je pokrenula opozicija odnosi se na naziv liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Opsednutost Aleksandrom Vučićem ne ogleda se samo u kampanji cele opozicije koja je, u nedostatku politike i programa, zasnovana isključivo na uzvike protiv Vučića. Ta opsednutost vidljiva je i u upornom trudu da se svaki segment izborne kampanje stožerne stranke vlasti učini upitnim i problematičnim, počev od Vučićevog imena u zvaničnom nazivu izborne liste.
Bez trikova
U ovom zaludnom poslu prednjače lideri stranaka koje je okupio Dragan Đilas na listi "Srbija protiv nasilja", baš onoj koja krije ime svog glavnog menadžera/vlasnika. Ono što se zamera Srpskoj naprednoj stranci jeste što na izbore izlazi sa svojim rezultatima i što je bez trikova i zamajavanja jasno označila onog ko je za te rezultate povukao najviše. Upravo taj i takav Vučić ponuđen je biračima. On ne stoji sa strane, ne krije se iza drugih, ne pravi se da ga ne zanima. Na kraju, zar Vučićevo ime nije okosnica kampanje svih koji su se udružili da ga sruše, od lokalnog do republičkog nivoa. Opoziciji ne smeta što je "Vučić je kriv" odgovor na svako pitanje i temu koju je kampanja nametala, pa čak i na skandalozni privatni porno-snimak na kojem je njihov kandidat Đorđe Miketić konzumirao opijate.
Za razliku od naprednjaka, "Srbija protiv nasilja" udara kukavički. Đilasovog imena nema nigde, iako je taj čovek nesumnjivi tvorac, finansijer i vlasnik te liste. Međutim, kada imate u najmanju ruku nezgodan minuli rad, onda se pribegava mimikriji. Đilas je svuda prisutan, ali je sve u vezi s listom "Srbija protiv nasilja" naštelovano tako da ga niko, a posebno birači ne vide. Tako je on, umesto sebe, u prvi plan isturio Mariniku Tepić, inače stari kadar Nenada Čanka, i Miroslava Aleksića, koji je, uz Mlađana Dinkića, osnovao G17 plus. Ovakvo zamagljivanje prave slike grupacije oko Đilasa ne bi bilo moguće izvesti bez ogromne podrške medija u vlasništvu Junajted grupe Dragana Šolaka.
Medijska podrška
Šolakovi mediji pokušavali su kroz kampanju da od svakog Vučićevog koraka naprave aferu. Tako je čak i njegova izjava o nemogućnosti da se održi kohabitacija, u slučaju da opozicija uspe da smeni vlast, proglašena vrhunskom zloupotrebom predsedničke funkcije i otvorenom ucenom birača. Ova tvrdnja, koju su u listu Danas, na N1 i Novoj S podgrevali i opozicioni političari i takozvani nezavisni analitičari, veštački je održavala besmislenu tezu o tome da Vučić, dok je na mestu predsednika, maltene nema pravo da politički misli, a kamoli da pošteno kaže da će da odstupi s predsedničke funkcije i olakša tranziciju vlasti. I to je proglašavano uzurpacijom izbornog procesa i atakom na opoziciju.
Aleksandar M. Gajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da postoji više razloga zašto svaki tim stavlja u prvi plan svog najboljeg igrača i da se ista logika primenjuje i u politici.
- Pre svega podrška fanova, strah protivnika i, naposletku, veliko samopouzdanje sopstvenih saigrača s krajnjim ciljem i rezultatom, a to je pobeda. Isto tako je i u politici i u tom pravcu treba gledati odlučnost SNS da istakne Aleksandra Vučića u prvi plan. Sa druge strane, lista "Srbija protiv nasilja" nastoji da, tobože, prikaže širok spektar nazovikvalitetnih političara biračima, a u suštini se krije samo potreba za tihim, neprimetnim ulaskom u parlament recikliranih stranačkih lidera, poput Dragana Đilasa. Naposletku, ako se nečim ponosite, to ističete u prvi plan, a ako se nečega stidite, to krijete kao zmija noge - objašnjava Gajić.
Kurir.rs/ K. P.
Bonus video: