Muzička ikona 90-ih, ali i pisac nekih od najvećih svetskih rok balada Brajan Adams nastupiće u utroak, 12. decembra, u Štark areni u sklopu svetske turneje "So happy it hurts".
Bogatu karijeru ovog kanadskog muzičara, koja traje već četiri decenije, obeležili su vanvremenski hitovi "Everything I do", "Summer of '69", "All for love", "Have you ever really loved a woman?", koje će zapevati zajedno sa domaćom publikom.
U srpskoj prestonici gostovao je dva puta, a kako nam je otkrio, i privatno posećuje Beograd, budući da u njemu živi dosta njegovih prijatelja. I dok se poslednje pripreme pred koncert privode kraju, Adams se u razgovoru za Kurir priseća svojih početaka i otkriva nam šta je uradio s prvim honorarom, koji je iznosio jedan dolar, da li se pokajao što je napustio školu i šta je pripremio srpskoj publici.
Ovo je treći put da nastupate u Srbiji. Kakve vas uspomene vezuju za ovo podneblje?
- Bio sam u Srbiji nekoliko puta tokom proteklih godina i stekao sam veliki broj prijatelja. Zbog toga mogu da vam kažem da me za Beograd vežu jako lepe uspomene. Radujem se ovom koncertu, ali mi je žao što neću imati više vremena da prošetam gradom. Dolazimo na koncert i odmah posle toga idemo dalje. Turneja je, svakog dana smo u drugom gradu.
Šta nas očekuje na ovom koncertu, hoće li biti nekog iznenađenja?
- Veoma sam srećan što ću pevati s divnim ljudima. Pevaćemo neke nove pesme s poslednjeg albuma "So happy it hurts", ali naravno i neke stare hitove, koje svi dobro znate i volite. Ceo koncert je iznenađenje. Na potpuno smo drugačijoj sceni, potpuno će drugačiji biti lajtšou i, naravno, pevaćemo potpuno nove pesme. Zato i jesmo tu, da pokažemo ljudima širom sveta našu novu muziku.
Napustili ste školu kao tinejdžer da biste se bavili muzikom. Da li ste se ikada pokajali zbog te odluke i da li ste se vratili u školsku klupu?
- Nikad se nisam vratio u školu. Napustio sam je kada sam imao 15 godina i praktično sam otad na turneji, koja traje i danas. Ne kajem se. Srećan sam zbog svog posla, odličan je posao, zapravo je najbolji posao na svetu.
Kako je vaša porodica reagovala na tu odluku?
- Majka me je podržala i na tome sam joj zahvalan. Najviše me je podržala zbog toga što nismo imali hrane u kuhinji, pa mi je rekla: "Izlazi iz kuće dečko." (smeh)
Vaš otac je bio evropski diplomata Ujedinjenih nacija. Zbog prirode njegovog posla imali ste prilike da živite u različitim delovima sveta, od Kanade do Japana. Na koji način su vas obogatila iskustva koja ste imali s drugim kulturama?
- Imam veliki broj prijatelja iz različitih delova sveta zahvaljujući putovanjima na koje sam išao kao momčić. Mislim da putovanja imaju veliku prednost jer ti pružaju mogućnost da počneš da ceniš druge kulture. Zapravo, verujem da su mi putovanja pružila mnogo više od bilo kog školovanja. Zbog toga svuda sa sobom vodim svoje ćerke.
Postoji li neka specifična priča iz tog perioda koja je uticala na vas, a koju biste voleli da podelite s našim čitaocima?
- To je teško pitanje. Ima ih toliko i teško je izabrati jednu, ali mislim da je najbolja ona koja se tiče moje muzike. Kad sam bio mali, hteo sam da budem bubnjar. San mi je bio da budem bubnjar nekog poznatog benda, ali nije bilo šanse da mi otac dozvoli da u kući imamo set bubnjeva. Kada sam imao oko osam ili devet godina, odveo me je na flamenko koncert u Sevilji u Španiji i zaista sam uživao. Bilo je neverovatno. Nikada tako nešto nisam video. Tog Božića kupio mi je špansku gitaru. Shvatio sam da ne želim da budem bubnjar i da želim da budem muzičar. Tako da moram tati da zahvalim za to, mislim da nije svestan kakvo je čudovište napravio. (smeh)
Je li istina da je vaš prvi ugovor vredeo jedan dolar i šta ste uradili s tim dolarom?
- Da, istina je. Prvi ugovor koji sam potpisao vredeo je jedan dolar. Nikad nisam potrošio taj dolar. I dalje imam taj ček i uramio sam ga.
Da li vam je žao što s nekim niste sarađivali?
- Ne. Nijedna saradnja koju sam imao u svojoj karijeri nije bila planirana. Sve su se desile spontano i bile su fantastične. Saradnje koje sam planirao nikada se nisu ostvarile. I to nije loše, tako je kako je. Sve najbolje stvari dešavaju se spontano.
Mnogi od vaših hitova nastali su u saradnji s brojnim kolegama muzičarima, koji su i sami obeležili muzičku istoriju, te se na toj listi mogu naći i Tina Tarner, Kis, Sting, Maraja Keri... Koja saradnja vam je omiljena?
- Definitivno sam najviše uživao u radu s Tinom Tarner. (smeh)
(Kurir.rs/Anđelija Grujić)
Bonus video: