Političke partije imaju još svega tri dana da ubede birače da im daju glas na izborima u nedelju 17. decembra, jer u četvrtak u ponoć počinje izborna tišina.
Na glasačkom listiću za Narodnu skupštinu biće 18 lista. Za pokrajinsku skupštinu naći će se 13 opcija, a za Beograd se nadmeće 14 izbornih lista.
Građani imaju široku ponudu, a analitičari smatraju da će se opredeljivati između dela i rezultata i reči i obećanja.
Šta o tome misle gosti Usijanja pogledajte od 19.55h na Kurir televiziji.
Gosti emisije Usijanje bili su prof. Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, dr Rajko Petrović, politikolog, i Srđan Barac, iz Centra za društvenu stabilnost.
- Pa čini se da na opozicionim stranama postoji dosta nesolidnih kandidata. To kažem zato što su s jedne strane već bili na vlasti, pa nisu uspeli da pokažu neki poseban kvalitet. S druge strane imate one koji su menjali po tri, četiri, pet stranaka. Pa ideološki su varirali, pa onda nekako vidite neke i čudne spojeve, nespojive. Tako da je vrlo teško govoriti o opoziciji, a da nekako pobednički razmišljate. Prosto vidite da tu postoji jedna čudna smeša i teško je očekivati... Za mene je uvek čudan taj spoj, recimo ova grupacija protiv nasilja, kako se zove ta grupacija. Ona mi je nekako prva borba protiv nasilja. Kakva je to lista? Pa nijedan normalan čovek nije za nasilje, valjda. O čemu pričate tu? Ko je primenjivo nasilje? Ja ne znam nijednu zemlju koja je tolerisala onoliko demonstracija, onoliko blokiranja koridora 10, autoputa, onoliko neprijavljenih skupova, i nijedan policajac maltene nije intervenisao. Koje nasilje primenjeno prema kome, pa se oni bore protiv nasilja? Govorim, to je samo kontradikcija i neobjektivnost. Znači, vi pričate nešto što se ne dešava, a želite da ubedite ljude da je tu neki problem - rekao je Miletić i dodao:
- Nisam ni u jednoj partiji, nemam tu ostrašćenost u tom smislu. Kada razmišljam o ovim izborima, ja razmišljam šta je Srbiji potrebno. Kakva vlast je Srbiji potrebna u krizna vremena? Ne samo kod nas, kod nas je kriza neprestano. Ali ovde se sad radi o jednoj globalnoj krizi. Globalnim izazovima, gde u stvari nikakvi eksperimenti, s moje tačke gledanja, nisu dozvoljeni. Prosto morate da budete sinhronizovanih institucija, usmerenih ka daljem prosperitetu, ka očuvanju mira, ka obezbeđenju budućnosti našem narodu, regionu, one prave budućnosti, to znači jednog strateškog okvira, korak po korak do ostvarivanja onih težnji našeg naroda itd. Znači, s moje tačke gledanja, stabilnost, jedna dobra koordinacija između predsednika i vlade, je neophodna da nastavimo da privlačimo investicije u ovim slučajevima.
- U pravom smislu, ima puno pokreta stranaka, ima puno frakcija, ako hoćete tako da kažem, ali jedna stvar je zajednička. To je želja da se dođe na vlast. Ali, kada se dođe na vlast, nije nam najjasnije šta će se onda desiti. Jer oni se slažu oko jedne ključne činjenice. To je da ova vlast mora da padne i da ova vlast mora da se promeni. I onda nemamo jasnu sliku šta će oni da promene i šta će da se desi konkretno za birače, pošto birači uvek glasaju za sebe, kada bi se to desilo. Ono što smo mi negde videli do sada, imamo izbornu kampanju, predstavljaju se razni programi, razni kandidati predstavljaju šta je njihova lista spremna da promeni i da uradi. Ali ono što sublimira sve njihove napore jeste i dokazalo da, recimo, na kraju Dragan Đilas, eto sad i bio na "Utisku nedelje" kao neka osoba koja u stvari vuče konce u tim opozicionim redovima. To ne kažem ja, to je rekao Boris Tadić kao bivši predsednik ove države, koji je rekao da mu je bilo skoro pa nemoguće da se bavi opozicionim radom bez dozvola ili saglasnosti Dragana Đilasa. I to je napravilo, ja mislim, tu ključnu poruku koju moramo da čujemo, jer ukoliko vi imate sad opozicionog kandidata kojem je dobar profesionalac, dobar komšija, dobar privrednik i vi verujete da će se on zaista zalagati. Pitanje je koliko on ima prostora zaista to nešto da uradi, što bi bilo u skladu sa političkim idejama koje on sada zagovara, jer Dragan Đilas na kraju donosi odluke - rekao je Barac.
- Dakle nema sumnje svaka vlast može da ponudi građanima nešto novo, ali i da napravi jednu vrstu rekapitulacije svega onoga što je do sada uradila. Sa druge strane, naravno da je prirodno da je svrha postojanja opozicije da dođe na vlast, a ne da bude večna opozicija. I zato nudi neke konkretne predloge. Ja se ovde slažem sa kolegom i mislim da možemo sažeti ono što je on načeo kao temu. A to je da deo opozicije, jer opozicija ima dve kolone. Imamo ovu koja se naziva patriotskom opozicijom i ovu koja se naziva proevropskom, demokratskom, liberalnom i tome slično. E, ova druga kolona, meni se čini da ona vodi učbeničkim rečnikom rečeno negativnu kampanju. Dakle, isključivo ono što smatraju da je pogrešno kod aktuelne vlasti, isključivo zamerke na njen račun, čak i neke kritike na ličnom nivou. A kada je reč o konkretnim ponudama, ja iskreno, iako sam se maksimalno trudio da proniknem u to šta su to konkretne politike koje one nude kao birač na predstojećim izborima, nisam pronašao neka konkretna rešenja. Vidim tu nekakve, po meni, isuviše abstraktne predloge za niz konkretnih problema koje ima naša država i društvo, kao što samo ime kaže, Srbija protiv nasilja. Šta znači borba protiv nasilja, šta znači da se vrate evropske vrednosti? - rekao je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs /L.V.
Bonus video: