Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Andreja, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, zbog čega je nazvan Prvozvani. Postradao je na krstu, u 62. godini života, zbog odanosti novozavetnoj veri. Slavi se kao krsna slava.
Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Bio je apostol Carigrada i Rusije, patron Ruskog carstva i carske porodice Romanovih.
Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.
Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, koji su često potom prihvatali hrišćanstvo.
Zbog toga je, po naređenju tadašnjeg namesnika, Sveti Andrej razapet na krstu sa kosim kracima i izboden kopljima. Sve dok nije ispustio dušu, svetac je i sa krsta propovedao i delio narodu pouke. Po krstu na kojem je razapet i danas se kosi krst zove Andrejin.
Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako su i njegove čudotvorne mošti mnogima pomogle. Slavi se kao krsna slava, zbog Božićnjeg posta uvek sa posnom trpezom.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej je zaštitnik velikih životinja.
Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Veruje se i da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih. Na današnji dan valja jesti kukuruz.