"SKINITE MI POLIGRAF, SVE ĆU DA VAM PRIZNAM" On ipak nije isključio! Ovako je otkriven ubica majke i sina sa Novog Beograda
Poligrafski ispitivač Slobodan Zečević je nakon ubistva devedesetih u Pohorskoj ulici, imao zadatak da ispita osumnjičenog, koji je zapravo i bio ubica.
Poligrafski ispitivač Slobodan Zečević je jedan od najiskusnijih poligrafskih ispitivača, koji je radio u MUP-u Srbije više od 30 godina, a više od 40 godina se bavi poligrafskim ispitivanjem. U intervjuu sa Kurirom je govorio o najspecifičnijim slučajevima i zločinima, a pomenuo je i jedan svima dobro poznat slučaj koji se dogodio devedesetih u Beogradu.
Serija jezivih zločina tokom devedesetih počela je u Pohorskoj ulici na Novom Beogradu 1. decembra 1993. Žrtve su bili majka i sin, Vera (42) i Davor Židić (13). Verin muž Žarko i drugi sin su preživeli jer nisu bili tu. Ovaj slučaj je ušao u film 'Vidimo se u čitulji', a Zečević je tada poligrafski testirao osumnjičenog ubicu.
"Tu je dugo vođen razgovor. Ispostavilo se i da je njegov brat ubica. U Pohorskoj ulici su žrtve bili majka i sin, dečak, za njih se verovalo da su dobrostojeći i to je bio mamac za ubicu. On je izvršio to krivično delo, a tokom poligrafskog ispitivanja je rekao: 'Skinite mi ovo, neću da se testiram, ispričaću vam sve.' Ja sam onda rekao: 'U redu, isključiću aparat.' Ali nisam mu skinuo pneumo cevi, PGF, manžetne i sve što je bilo prikačeno. Pitam ga: 'Dobro, šta hoćete da priznate?' To pitam jer on može da mi prizna da je ukrao čokoladicu iz prodavnice, a to me ne interesuje u tom trenutku. On je osumnjičen za teško krivično delo dvostruko ubistvo. Onda je počeo da priča kako je zvonio na vrata toj porodici i krenuo da detaljiše, rekao je: 'Pucao sam joj u stomak.' Kad je krenuo sa tim opisima, više nije trebalo da ga držim na aparatu. Posle tog priznanja otišao je sa kolegama koji rade u Trećem odeljenju, koji rade na slučajevima se**ualnih i krvnih delikata i obavili su sve što je potrebno da bi se formirala krivična prijava", ispričao je Zečević.
Podsetimo, Židići su likvidirani zbog glasina i bujne mašte. Davor Židić, trinaestogodišnji stradali dečak, se jednog dana u vreme hiperinflacije u školi pojavio u novim patikama i počela je priča da je njegov otac privatni zubar. Od privatnog zubara narastao je do vlasnika lanca ordinacija. Na kraju je priča došla do "sefa u zidu u kome je pola miliona maraka". Kada je ta fantazija došla do ušiju Ilije Vujića Bumbara i Darka Lončarevića Lončeta, sudbina Vere i Davora Židića bila je zapečaćena.
Na vrata je prvo pokucao Lončarević i rekao da donosi knjige sa fakulteta za muža koji u tom trenutku nije bio tu, i pošto je supruga oštećenog (Žarka Židića) otvorila vrata, gurnuo istu i udarao je pesnicama po glavi, pa onda pozvao Vujić Iliju da mu pomogne da je savlada. Vujić je prislonio pištolj sa prigušivačem u leđa Vere, ispalio hitac i naneo joj teške povrede a zatim, primetivši sina, koji je u tom trenutku imao 13 godina, ispalio na njega jedan hitac u glavu, usled čega je nastupila trenutna smrt, navodi se u sudskim spisima. Zatim je Vujić teško povređenu, sada pokojnu Veru Židić, odvukao u najudaljeniju sobu, kako bi je iznudio da kaže gde se nalazi sef sa devizama i u tom cilju je dva puta udario drškom od pištolja po glavi, pretio joj da će joj ubiti dete, koje je već bilo mrtvo, i naneo joj povrede od kojih je trpela bolove jakog intenziteta i strah, a kada je pas počeo da laje i ugrizao ga za ruku, i psa je ubio ispalivši na njega nekoliko hitaca iz blizine.
Pošto Vera nije htela da kaže gde se nalazi sef i pošto su se dogovorili da ne ostavljaju za sobom žive svedoke, u nesrećnu ženu, koja je još bila u svesnom stanju, ispalio je, u klečećem položaju, jedan metak u potiljačni deo vrata, pa je ona izdahnula. Posle premetačine stana u kome nisu našli novac, napustili su lice mesta.
Beogradska policija je dala sve od sebe da pronađu surovog ubicu iz Pohorske ulice, ali bez uspeha. Čak u nudili i "oprost dela" kriminalcima ukoliko im daju validne nformacije. Onda je do jednog inspektora došla informacija da se neki tip u bilijar klubu u Zemunu hvali kako je ubio ženu i dete iz Pohorske. Vujić je uhapšen, a jedan od ključnih dokaza bila je kap krvi koju je policija pronašla a koja nije pripadala žrtvama. To je bila krv ubice, Ilije Vujića, koga je pas ugrizao za ruku. Tada nije bilo DNK analiza, ali se slagala krvna grupa.