U srcu Sandžaka, gde se veštine časovničara prenose sa kolena na koleno, iskusni majstori s ljubavlju vraćaju život starim satovima, budilnicima i časovnicima, nekima starijima čak i nekoliko vekova. U doba masovne proizvodnje i modernih tehnologija, ovaj zanat se suočava sa velikim izazovom – nedostatkom naslednika.
U Novom Pazaru, priča o časovničarstvu dobiva posebno emotivan ton. Senada Bondžuković iz ovog grada s ljubavlju govori o satu koji je pripadao njenoj sestri, naglašavajući njegovu neprocenjivu vrednost. Za nju, sat nije samo mehanizam s kazaljkama, već deo duše i sećanje koje želi sačuvati.
Starije generacije u Srbiji cene satove antikvitete, videći u njima ne samo vreme već i nasleđe i uspomene. Nasuprot njima, mlađe generacije preferiraju moderne, brendirane novitete. Ovaj kontrast ukazuje na promenu vrednosnih sistema, ali i na opstanak starog zanata zahvaljujući pristojnoj mesečnoj zaradi.
Majstor časovničar, sajdžija Ćanija Imamović, s ponosom priča o svojoj strasti prema obnavljanju starih satova. Njegova radionica, koja služi i kao antikvarnica, skriva mehanizme starije i od nekoliko vekova. Svaki sat, za njega, predstavlja izazov i priliku da vrati deo istorije u život. Imamović se priseća kako je u mladosti proveo noći radeći na složenim mehanizmima, posvećujući se svakom satu s posebnom pažnjom.
Ipak, uprkos njegovoj predanosti, budućnost ovog zanata je neizvesna. Satovi na popravku stižu iz cele Srbije, ali radionice poput Imamovićeve su retkost. On ističe da mladi ne pokazuju interes za ovaj zanat, čak ni njegov sin, što dovodi do straha da će ovo umetničko zanimanje izumreti.
Satovi za popravku u Novi Pazar stižu iz čitave Srbije. Posla danas ima više nego ikada, jer su zanatske radionice retke i nestaju, a od takve sudbine strahuje i sajdžija Imamović. Da će zanata i zanatlija nestati strahuju i Novopazarci. Boje se da neće biti majstora koji će popraviti cipele, satove i da će u zaborav otići njihovo umeće.
Stanovnici Novog Pazara, zajedno s celom zemljom, strahuju od nestanka zanatlija kao što su časovničari, obućari i drugi tradicionalni zanati. Ovaj trend ne samo da ukazuje na gubitak veština, već i na nestanak dela kulturnog identiteta i tradicije koja se prenosila generacijama.
Kurir.rs/sandzaklive.rs