Porodica i škola su primarni sistemi dečjeg razvoja. S toga je pedagoški potencijal roditelja od velikog značaja za dete i mora se iskoristiti da bi se ostvarila saradnja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, gde se nastavlja i dalje produbljuje dečji razvoj, kaže za Kurir doc. dr Maša Đurišić sa Visoke škole socijalnog rada.
- Vrednosne orijentacije koje karakterišu porodično vaspitanje, kao i primena njegovih određenih metoda, ujedno su i specifičnosti obrazovno-vaspitnog rada u školama, npr. uticaj ličnog primera roditelja u porodici, uzora učitelja i nastavnika, kreiranje pozitivne klime, ostvarivanje dobre komunikacije sa roditeljima u porodici i učiteljima i nastavnicima u školama, međusobno uvažavanje i razumevanje individualnih potreba deteta, praćenje njegovih razvojnih faza i dalje podsticanje razvoja dečjih sposobnosti i dr. Usklađeni i pozitivni odnosi između porodice i škole obezbediće fizički, kognitivni i socio-emocionalni razvoj svakog deteta, to jest vode dobrobitima dečjeg života u svakom segmentu. Porodica i škola imaju zajednički interes i zajedničkim snagama treba i da deluju u ostvarivanju tog interesa.
Da li je saradnja škole i roditelja obavezna?
Načini i oblici saradnje porodice i škole su u našoj zemlji regulisani i pravnim aktima, gde su definisana prava i odgovornosti učesnika obrazovno-vaspitnog procesa, odnosno roditelja i zaposlenih u školi. Jedan od članova zakona govori o tome da svaka škola mora imati program saradnje sa porodicom, a autonomija ustanove se ogleda u toj slobodi da svaka škola u skladu sa sopstvenim kapacitetima i resursima organizuje na koji način će se ta saradnja odvijati putem različitih aktivnosti. Jedna od oblasti saradnje porodice i škole koja je interesantna roditeljima jeste upravo učešće roditelja u odlučivanju u školi. Roditelji mogu posredno i neposredno učestvovati u odlučivanju u školi. Posredno tako što, preko predstavnika roditelja koji su u Savetu roditelja ili u Školskom odboru, mogu iznositi svoje sugestije i mišljenja koje će posle ti predstavnici preneti Stručnim telima, dok se neposredno mogu uključiti kroz komunikaciju na roditeljskim sastancima ili na savetodavnim i individualnim razgovorima, prenositi školskom osoblju određene sugestije.
Zašto je važna saradnja između škole i roditelja?
- Bitno je naglasiti da su rezultati brojnih istraživanja ukazali na prednosti i pozitivne efekte učešće roditelja u životu i radu škole. Tako, adekvatno učešće roditelja značajno pozitivno utiče na školska postignuća učenika, posvećenost školi i školskim obavezama, socijalne odnose u školi, pridržavanje školskih pravila, školsku klimu, uspešan rad škole i dr. Takođe, razvijanje pozitivnog odnosa, zasnovano na poštovanju roditelja od strane škole i školskog osoblja, doprinosi tome da roditelji osete da imaju podršku, što ih osnažuje da učestvuju u zajedničkom radu sa decom. Viši stepen uključenosti roditelja u život i rad škole doprinosi boljem odnosu nastavnika prema roditeljima i njihovom opažanju roditeljske saradnje sa njima kao pozitivne.
Često u svakodnevnoj praksi, u oblasti saradnje porodice i škole, postoje barijere i nezadovoljstvo. Kako to prevazići?
- Škola razvijanjem pozitivne klime i negovanjem otvorenosti prema roditeljima može dati svoj doprinos i suština jeste u tome da se izgradi dobar odnos, poverenje i uzajamno uvažavanje u tom odnosu. Naime, kada roditelji prepoznaju da su škola i školsko osoblje spremni da saslušaju njihove potrebe, da usaglase interese, onda možemo govoriti o uspešnoj saradnji porodice i škole. S druge strane, nastavnici i svi oni koji se bave decom moraju kontinuirano raditi na svojim veštinama, pre svega komunikacije i savetovanja, a roditelji opet moraju biti spremni da saslušaju profesionalce i one koje rade sa decom. Možemo reći da na neki način roditelji jesu stručnjaci za svoju decu, a nastavnici su profesionalci i stručnjaci za obrazovanje dece, pa ukoliko se usklade i imaju otvoren stav jedni prema drugima, onda možemo govoriti o pozitivnim ishodima razvoja dece.
Šta bi bio “zadatak” škole?
- Škola treba da podstiče roditelje da dolaze redovno na roditeljske sastanke, da ih poziva na otvorena vrata, da ima sluha za njihove potrebe i interesovanja, da ih uključuje u volonterske aktivnosti, u organizaciju priredbi, predstava i sl, a sa druge strane, roditelji treba da se odazivaju na pozive škole, da se interesuju za ono što se dešava u životu i radu škole, da se aktivno uključe u različite aktivnosti škole. Kada deca vide da su njihovi roditelji aktivni učesnici i da doprinose njihovom obrazovanju onda će i deca shvatiti poruku o važnosti obrazovanja i naravno sve će to voditi pozitivnim ishodima razvoja i unapređenju obrazovnog uspeha, socijalnog ponašanja, kognitivnog razvoja i dr.